Хипократија

Гост емисије је госпођа др Милица Простран, дугогодишњa професоркa фармакологије на Медицинском факултету у Београду.

Лекова који због истека рока трајања одлазе у растур, у Србији има релативно мало, а највише их је у близу двеста здравствених установа са отприлике 40 000 болесничких кревета, и у рафовима више од 3000 апотека. Разлог томе су строга правила њихове набавке и потрошње која се одвијају „дан за дан". Ипак, иако је на полицама великих апотека и на болесничким одељењима мало лекова којима се приближава последњи дан употребе и потом буквално бацање у отпад, процењује се да их у добро чуваним отпадним складиштима има преко 200 тона (највећим делом, давно су пристигли као донација из иностранства). Узгред, њихово спаљивање није обављено, а морало би се обавити у иностранству по цени од 3 до 4 евра за сваки килограм.

Уколико бисте пак после прегледа сопствене кућне апотеке издвојили лекове које годинама држите, што се каже „за сваки случај", иако им је давно прошао рок употребе, пред вама је више могућности: бацити их у улични контејнер, што је лако изводљиво али није у складу с цивилизованим понашањем; однети их у оближњу апотеку и одложити у њен контејнер намењен тој сврси, што је тешко или никако изводљиво, иако је у складу с препорукама Министарства здравља Репубике Србије; задржати их у резерви и даље користити, што се не препоручује, али и не забрањује изричито.

О лековима, њиховом стварању, производњи, маркетингу, коришћењу и много чему другом, говори наша гошћа, a eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.