Хипократијa

Вештина измишљања нових болести

Гост данашње Хипократије је неуропсихијатар доктор Никола Иланковић, дугогодишњи професор психијатрије на Медицинском факултету у Београду.

Неспорна је чињеница о неразмрсивој уплетености медицине у економске, политичке и социјалне процесе, јер успешан човек је, пре свега, здрав човек, а све остало може бити релативно. 

Не треба мислити да су болести и лекови изузети из модних трендова и да не подлежу законима тржишта. Као што се у светским модним центрима мењају неке појединости на одећи и обући, а потом путем великих ревија лансирају као нова мода, тако се однекуд појављују и нове болести и, разуме се, нови и поприлично скупи лекови за њихово лечење.
Светска фармацеутска индустрија је најпрофитабилнија у берзанском сектору. Супротно идиличној слици о фармацеутима и истраживачима у белим мантилима, који у лабораторијама даноноћно раде на синтетизовању нових лекова, фарма-индустрија потроши два пута више на маркетинг, лобирање и финансирање разних "удружења пацијената", него на развој и истраживање. На маркетинг и "едукацију лекара и пацијента" фармацеутска индустрија троши милијарде долара, тако да никога не би морале чудити моћно оркестриране кампање у којима учествују "удржења пацијената" и нека од познатих имена из медицинске науке и праксе, која, онако, узгред, предочавају јавности шта се то ново и ефикасно појавило на тржишту. Спонзорисане, тј измишљене болести лансирају се из „биг фарме“, индустријског сектора који на разне облике маркетинга "сваке године троши огроман новац. Због такве ситуације, у последњх десет година на великом броју медицинских факултета широм света предаје се нови предмет под називом медицина заснована на доказима (Evidence based medicine), чиме је озваничена и институционализована академска борба против све очигледнијег и безобзирнијег маркетинга великих фармацеутских кућа са обе стране Атлантика, које финансирајући науку, у истој мери на њу и утучу.
Фармацеутске корпорације успеле су преко својих одбора и комисија у којима седе и неки угледни људи из врхова медицине и власти, да у праксу уведу лечење неких „болести“, које су средње и старије генерације лекара посматрале као културолошке или социјалне поремећаје са симптомима недовољне адаптације на дате ситуације. За медије, лекови су врло захвална и неисцрпна тема, привлачна а за најшири круг читалаца и гледалаца. Лекови одржавају углед медицинске професије у друштву, док су за фармацеутску индустрију и директни извор профита, те она преко маркетинга ради све да би се потрошња лекова даље повећавала и цене биле што веће.
У немоћи да нађе лек за сваку болест – pill for every ill, фармацеутска индустрија је нашла саборца у медицини која неуморно производи нове дијагнозе, нове факторе ризика и снижава постојеће граничне вредности, како би гигантска фармацеутска индустрија добила нову болест и за њу нови лек– Iiill for every pill.
Број  депресивних болесника повећан је два пута у последњих двадесет  година, аутистичне деце  тридесет пута, а хиперактивне деце око  десет пута. Кад су у питању одрасли, дубока туга и стидљивост постали су психијатријски поремећаји. Нови аспекти медикализације настали су на почетку 21. века са снижавањем граничних, тј. вредности појединих лабораторијских налаза. Ако би се доследно следиле препоруке разних професионалних удружења, то би значило укључивање здравих особа у редове болесних. Повишени крвни притисак који никада није био болест већ симптом нечег другог, редефинисан је и  произведен је у болест. Очигледни су примери снижавања граничних вредности за хипертензију, хиперлипидемију и гојазност. Усвајањем, иначе, корисне  препоруке о обавезном снижењу крвног притиска, без обзира на доба живота, са 160/100 мм Хг на 140/90, број „болесника“ је повећан за 35%, а даљим снижењем на 120/80 ммХг  што је садашња препорука, број хипертоничара је повећан за нових 50%, што је укупно 85% нових потрошача лекова. Снижењем индекса телесне висине и масе повећан је број гојазних за 30% и тако даље, јер сличних примера је много.
Шта тек рећи о опстипацији, поремећају пажње и учења, спавању, еректилној дисфункцији и много чему другом што сада има ранг болести, а одувек је сматарано неприликом.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.

број коментара 0 пошаљи коментар