Знакови

Панел "Споменици у јавном простору", Културни центар Београда

 

Као пратећи програм изложбе Славољуба Цаје Радојчића "О херојима и антихеројима" у Ликовној галерији Културног центра Београда у среду је у устом овом простору одржана панел-доскусија на тему "Споменици у јавном простору" на којој су учествовали: архитекта Бојан Ковачевић, историчар уметности др Бранислав Димитријевић, историчар др Милан Ристовић, вајари Славољуб Цаја Радојчић и Душан Петровић и Чедомир Васић уметник. Модераторка панела била је Гордана Добрић, кустоскиња КЦБ.

Циљ организације панела био је да се размотре основни параметри - историјски, друштвени, политички, али и уметнички - који су релевантни за подизање меморијалне пластике. Непосредни повод је пронађен међу изложеним радовима Славољуба Цаје Радојчића, од којих су неколицина предлошци за споменике у јавном простору, али не припадају устаљеној пракси фигуралних представа.

Наиме, место сећања или меморије, не мора да буде само фигурални споменик, који мање или више реално представља лице или тело појединца у чију се част споменик подиже. То могу да буду и паркови, фонтане, кратки написи, тргови итд. Као и пластичне апстрактне форме које одражавају значај личности или догађаја. Током периода социјализма, јасно се знао идејно-тематски оквир, али је скулпторима и архитектама дата велика слобода у изразу, тако да у Југославији фактички, осим пар изузетака, није ни било соц-реалистичких споменика совјетског типа. Али после пада социјализма, идејни оријентир се изгубио, као и стилски и урбанистички. Примери Споменика Николи Тесли код аеродрома, Јурију Гагарину у истоименој улици, Бориславу Пекићу на Цветном тргу, Хајдару Алијеву у Ташмајданском парку, Николају II у парку изнад Руског дома (некадашњем Девојачком) само су насумични примери дезоријнтисаности оних који доносе одлуке о меморијалној пластици у главном граду. А она је битан сегмент визуелног и представљања и перцептовања града.

У Знаковима преносимо најзанимљивије делове панела.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво