Хипократија

Гост у емисији је Слободан Бубњевић, физичар по образовању а по ангажману писац, новинар, оснивач и уредник часописа Елементи и портала Наука кроз приче.

Уколико бисмо за ову прилику занемарили фиолозофске дефиниције живота, његовог смисла и моралних начела, могли бисмо рећи да се са гледишта биологије лако препознаје разлика између живих организама и неживих објеката, пре свега по ћелијској организацији организмa, непрекидном метаболизму, одржавању сталне равнотеже процеса у телу, затим способности раста и развоја, реаговању на стимулусе, прилагођавању околини, размножавању и преношењу наслеђа на следеће генерације.
Али, како је настао живот? Вероватно не постоји теже питање од овог. Дарвин је своје схватање почетка живота на Земљи изнео још 1859. у време појаве његове чувене књиге „О пореклу врста“, објашњавајући да је сва разноликост живота настала од једног, јединог, заједничког претка, чије је пребивалиште пре много милиона година била нека топла, плитка и мирна приобална океанска вода, богата разним врстама амонијачних и фосфорних соли, а уз доста светлости и повремених електричних пражњења из муња, што је све било повољно за стварање протеина.
Од Дарвина па до данас, није се оскудевало у хипотезама о настанку живота на Земљи, али већина њих била је дело хемичара или биолога.
У поседњих десетак година прави научни хит је концепција америчког математичара и физичара Џеремија Ингланда, који је у својој докторској дисертацији 2009. године изнео теорију по којој се насумично одабрана група молекула може временом оптимално организовати како би постигла максимални пријем енергије и њено касније програмирано и постепено елиминисање у околину, што је типично за живе материје. Доказе за то Ингланд је добио коришћењем статистичке физике. Његова теорија већ годинама је врућа тема у круговима разнородних истраживача широм света.

О статистичкој физици и њеној улози у новим теоријама о настанку живота на Земљи, говориће уважени гост Хипокртије, г. Слободан Бубњевић, који је већ писао о овој материји.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.