петак, 29. дец 2017, 10:00

Спорови у култури

Зашто су преводиоци занемарени?

Имамо више од четири стотине књижевних, и четири преводилачке награде које носе имена великих преводилаца: Милош Н. Ђурић, Бранко Јелић, Јован Максимовић и Љубиша Рајић. Велика је несразмера, а преводна књижевност често је значајнија од нагомилане књижевне продукције, уз изузимање и поштовање врхунских дела наших стваралаца.

Постоји ли изграђена свест о културолошком значају преводилачког рада, о брижности коју човек у овом занату мора да поседује приликом преношења књижевног идиома из једног језика у други, о потребном знању и његовој вештини? Ако је судити и по, очигледно, у теорији превођења познатој критици превода, а у реалности готово или потпуно непостојећој, онда је све јасно.
Друго, али такође важно, јесте и питање о квалитету превода. Ако критичар у области преводне књижевности на то не скрене пажњу, тешко да ћемо и осетити шта је добро преведено.

О овим темама, ауторка и уредница Мелиха Правдић разговара са преводиоцима са француског, руског, данског и норвешког језика: Татјаном Шотром Катунарић, Мирјаном Грбић и Радошем Косовићем.