Хипократија

Месо у исхрани подарило је разум прачовеку - окорелом биљоједу.

Гост емисије је професор др Илија Вуковић, експерт за технологију и хигијену меса. 

Прича о месу почиње у Африци, у преисторијском времену, кад су наши најранији преци били прави правцати вегетаријанци. Тек кад су научили како се праве камене секире и копља, лов је постао лакши и зато се до меса долазило лакше - као никада раније. Више није било потребно чекати да се лавови и тигрови засите месом свога плена, па тек онда јести и односити остатке. У то доба, пре 1.8 милиона година, мозак прачовека био је за само 60 одсто тежи од мозга велких безрепих мајмуна (шимпанзи, горила, орангутана) који и данас срећно функционишу са својих дефинитивних 470 грама мождане масе. У наредних милион и триста хиљада година, орган за мишљење праљуди, који су се хранили скупљеним плодовима, али и месом, отежао је за нових 50 одсто, достигавши 700 грама. Како су праљуди све више јели меса, тако им је растао и мозак, да би пре 200-300 хиљада година, постао тежак скоро 1300 грама, што је близу данашњег просека од 1400 гр. Човек је у том периоду постао анатомски потпуно уобличен и разумом обдарен, и зато у биолошкој номенклатури носи назив „сапијенс" што би значило разуман. Али разум је производ за који је потребна енергија и зато мозак са својa 2 одсто телесне масе троши 20 одсто расположиве енергије тела!

Данас еволуционисти и неуролози мисле да су протеини у месу и никотинамид (витамин Д3) као и аминокиселина триптофан (у телу се претвара у никотинамид) пресудили како ће еволуирати мозак. Месо у себи има око 75 одсто воде, 20 одсто протеина, 5 одсто масти, мало угљених хидрата и довољно минерала и витамина. Свака ћелија у месу испуњена је густо збијеним протеинима - актином и миозином. Месо обезбеђује 9 есенцијалних аминокиселине које тело не синтетише. Аминокиселине граде молекуле протеина, и антитела. Никотинамид из меса има врло сличну структуралну аналогију с никотином, супстанцом из дувана која изазива зависност. Међутим, азот у молекулу никотинамида везан је за остатаке шећера, што није случај с никотином. Никотинамид, никотинска киселина, ниацин или витамин Д3, једно су исто, и у телу се користи као погонско гориво, за репарацију истрошених ткива и ДНК, али и за снижење количине масти у крви и за одржавање способности концентрације мисли.

Одавно је постала очигледна корелација пораста броја туберкулозних болесника и пада потрошње меса. И једно и друго догађа се кад је ниво годишње потрошње меса мањи од 60 кг.Туберкулоза има необично понашање. Ко је данас инфициран бацилом ТБЦ, а живи и храни се под нормални условима, нема никвих проблема, јер се већина туберкулоза толерише онолико дуго колико је исхрана добра, тј. богата протеинима из меса. Имунски систем под таквим околностима остаје стабилан иако је микобактеријум туберкулозе и те како патоген.

О месу ће нам говорити гост Хипократије, професор др Илија Вуковић.

Eмисију припрема и води проф. др Момчило Б. Ђорђевић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво