Знакови

У галерији "Луцида" новом серијом радова под називом "Угаоне гарнитуре", београдској публици се представио Игор Антић, који већ дуго времена борави и ради у Паризу.

И на овој изложби, специфичним и идејним и визуелно-техничким поступком, Антић разматра положај културе и ументости у друштву, али истовремено и улогу самог ствараоца. Стварајући од дрвених коцки са словима различите облике који на вербалном нивоу причају вицеве о ументости, а на визуелном заузимају ћошкове и углове галерије, Игор Антић парадигматски указује на положај уметности у друштву и поставља питање: "Да ли уметност данас, као угаона гарнитура, треба да буде нешто 'удобно' иначе, ако 'жуља', треба је одбацити или заменити?"

Игор Антић припада оној генерацији уметника која је на прелазу из осамдесете у деведесете године XX века значајно изменила парадигму уметности. Веома брзо по завршетку новосадске академије одлази у Париз на усавршавање, и фактички остаје тамо, али је веома присутан на нашој сцени, превасходно војвођанској. У свом изразу негује тзв рад in city, који подразумева идејно и визуелно усклађивање с простором и контекстом презентације.

Уредник и водитељ Знакова: Сава Ристовић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво