Спорови у култури

Расправа о латиничном писму српског језика

Говорећи о српској ћирилици као стандарду,  историчар Синиша Стефановић одбио је као теоретски необразложен израз и само постојање латиничког писма српског језика. Према његовом уверењу може се говорити само о хрватској стандардној латиници.
Да ли је лингвистички исправно овакво становиште, показаће данашња расправа. Једно је сигурно - да смо се у нашем језичком идиому служили и служимо се двама писмима, и латиницом и ћирилицом.

У наставку емисије говорићемо о језику и идентитету не заборављајући место српскохрватског у међународној лингвистици.

Гости ауторке и уреднице Мелихе Правдић су лингвиста проф. др Ранко Бугарски и историчар Синиша Стефановић.

број коментара 1 пошаљи коментар
(петак, 10. феб 2017, 11:03)
Драгољуб [нерегистровани]

Одлична емисија, уживао сам слушајући је

Страшно је да проф. др Ранко Бугарски, или не разуме, или не жели да разуме, колико је важно управо то како се именује одређени појам. Дакле, није разлика у имену и писму језика та неважна ситница која чини језике идентичним, него је управо разлика у имену-писму то што разликује те језике.

Конкретно, када видите појам исписан "српском латиницом#, он може, али и не мора бити написан на српском, пошто може бити и на хрватском. Једино, ако је појам написан српском ћирилицом, недвосмислено за исти тај појам можете рећи да је написан на српском језику. То је елементарна логика.

Такође, апел водитељке, на крају емисије, да будемо писмени и културни на два писма је смешан, јер замислите да нас позове да будемо писмени и културни, тако што би смо српски писали кинеским идиомима?
Поздрав!