уторак, 19. сеп 2023, 20:00
Јован Хаџић
У кући Јована Деметровића у Пешти 16. фебруара 1826. године основана је Матица српска, најстарија културна установа у нас. На оснивачки документ своје потписе ставили су Јован Хаџић и шесторица пештанских трговаца: Миловук, Деметровић, Станковић, Рајић, Розмировић и Бозитовац.
Јосиф Миловук је друштво видео као трговачко-књижарско и издавачко предузеће, док га је Хаџић "планирао као књижевну и културну организацију са далекосежним и несебичнијим духовним циљевима и задацима". Тиме је он искористио Миловукову идеју и прилагодио својим погледима. И добро је урадио, постигавши тиме непролазну заслугу за настанак и опстанак тог српског "народног заведенија, узора и другим будућим матицама међу словенским народима".
Јован Хаџић (псеудоним Милош Светић) рођен је у Сомбору 19. септембра 1799. године. Био је књижевник и правник, и један од најистакнутијих противника Вукове језичке реформе. Био је један од оснивача и први председник Матице српске, дописни члан Друштва српске словесности и Српског ученог друштва. Умро је у Новом Саду 4. маја 1869. године.
Колике су заслуге Јована Хаџића у нашој историји, покушаћемо да одговоримо у вечерашњој емисији.
Аутор емисије: Војислав Станојчић.
Слика са насловне стране: Јован Хаџић
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари