Забавник

Историја обичне беле мајице као да има два лица - једно с европским, и једно с америчким коренима. Нама је европски свакако ближи, па се опредељујемо за ту страну.  Дакле, када су амерички војници 1917. године, током Великог рата, дошли у Француску, нашли су се на муци - у вуненој униформи и "лаком" вуненом вешу тешко су подносили врућину. Међутим, Французи тих мука бар током рата нису имали, јер им је веш био памучни. Наравно, дошло је до размене одеће, и по повратку у домовину, Американци су донели памучне мајице, а индустрија се одмах дала на посао и од веша направила бренд. Најчешће су шивене мајице у облику слова Т, без крагне и са кратком рукавима, па им отуд и назив који се задржао до данас - "T Shirts".

Војска их је прва прихватила, па је током Другог светског рата Т мајица постала обавезни део униформе, а цивилима се нудила стидљиво, преко модних каталога. Углавном је била бела, без икаквих шара, сем око врата и рукава, и то за мале паре - три комада за долар. Међутим, још увек се носила махом испод уштиркане кошуље или као комотни избор за рад по кући. Једноставно, веш није било пристојно носити у јавности.... све док се нису појавили Марлон Брандо, Џемс Дин и Елвис Присли...

"Водостање" је најстарија емисија Радио Београда. Водостање је изазов за спикере, мука за тзв. обичне слушаоце и потреба за оне који плове. Тако је данас, тако је било и пре пола века, када је о Водостању писао часопис "Радио Београд". Водостање је емисија која се најмање слуша, иако од ње зависи имовина и животи хиљада људи. Свакога дана око поднева, и давне 1940. године, слушаоци радија завртали су дугме свог радио-апарата, негодујући - "Опет извештај о водостању! Коме то треба?

Уредник и водитељ Мирјана Блажић.