Којекуда

Глас Јелене Билбија и почетни тактови песме „Милкина кућа на крају“, први пут су се чули пре 90 година као најава за почетак редовног емитовања програма – тада су постали и заувек остали симболи Радио Београда. Шуштава мутноћа тог снимка печат је времена и документ старине – доказ, остављен свим потоњим генерацијама о томе како је наше друштво (тада са још увек веома живим сећањима на нетом отеране вековне турске завојеваче) било модерно. Јер Радио Београд је најстарији електронски медиј на Балкану. У Европи, само пола године пре њега, огласио се Радио Париз, а истог дана када и на нашем, чули су се први минути програма Радио Беча. Када ово кажемо, мислимо на још пет година пре 1929, прецизно на 1. октобар 1924. и на Радио-телеграфску станицу Београд-Раковица. Три пута недељно, уторком, четвртком и суботом, по један сат радио-програма слушала је све заинтересованија и бројнија публика, они који су имали срећу да себи могу да приуште радио-пријемник и који су – платили претплату.

Ових дана славимо 95 година управо од тог историјског тренутка - емитовања првог сигнала Радио Београда и, потом, почетка програма. Верујемо да сви схватају да смо са разлогом и срећни и поносни. Јер технологија и техника све брже напредују и сад већ свакодневно мењају и свет и живот, али добри, стари радио, дискретни члан многог домаћинства, и даље је ту, није превазиђен, још мање заборављен. А када кажемо да смо „ми" срећни, не мислимо само на оне који програме Радио Београда стварају, већ и на све вас који их слушате. Верност и љубав према радију за многе је чак лична и породична традиција.

У Пожаревцу смо, „којекуда", среле и упознале Симеона - Симу Јовановића, крепког 73-огодишњака, славонског Пожаревљанина или пожаревачког Славонца - може то с које год стране хоћете, јер се из родног села Миљановац код Дарувара у престоницу Стига доселио пре равно пола века. Инжењер по образовању, највише ипак воли да буде представљен као градитељ ТЕ Костолац у којој је практично провео цео радни век. Пожаревачки зет, али и један од оснивача Удружења за неговање културних традиција и обичаја Славонаца у Смедереву... Некада спортиста, а већ деценијама спортски радник везан за Одбојкашки клуб „Млади радник", Сима Јовановић је и један од оних старих, верних слушалаца Радио Београда, који је програм слушао и када у његовом селу у Славонији - из којег је отишао ношен лошом слутњом - није било ни струје.

Како - чућете у причи коју су забележиле Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.

Којекуда Којекуда

Autor:
Аутори: Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић

Емисија Радио Београда 1 која ће вас, баш како јој и назив говори, водити од Келебије до Медвеђе, од Бајине Баште до Неготина - у сеоца и градове, у прошлост и будућност, у стварно и могуће. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво