Забавник

Миленко Карановић пошао је трагом тог наслова не би ли се нашло и које парче филмске траке из тог доба за Централну југословенску кинотеку, како се до 1952. године звала Југословенска кинотека, а господин Карановић је био њен први директор. На кући Милтона Манакија, која се налазила у главној битољској улици, докле је Карановића траг довео, није било ни фирме ни уобичајеног излога сą фотографијама...

Песма је носила назив Eve Of Destruction, а њему је био има Бери Мек Гвајер. Предисторија овог хита изгледала је овако: Бери је одрастао у сиромашној породици и морао је да прекине студије због немаштине. Почео је да пева у разним групама у ноћним локалима, да би завршио у познатом фолк-ансамблу Минстрелс. Са њима је био две године, а напустио их је после заједничког наступа у Санрему 1965. године, да би се посветио соло каријери...

У време када је о њему писао Џубокс, фебруара 1967. године, престао је да снима плоче, јер није имао подршку челника дискографских кућа. Међутим, специфични сјај тог, у то време, тридесетогодишњака, не тамни и не може се заборавити да је његов опори глас певао без увијања и симболизма о стварима са којима се боре сви људи на свету...

Синтија је била истинска звезда! Имала је емисију на радију, обожаваоци су јој слали на стотине писама, гламурозно се појављивала у позоришту, у клубовима, прескупим ресторанима и кућним забавама, одевала се по последњој моди... а њена слика појавила се и на насловној страни америчког часописа "Лајф", јула 1937. године. Сви су волели Синтију, а Синтија је узвраћала љубав колико и свака друга лутка, јер мегазвезда тридесетих била је гипсана женска лутка у природној величини...

Уредник и водитељ: Мирјана Блажић

Насловна страна: Милтон Манаки