Српски на српском

Пре десетак година уведени су биометријски пасоши, и сад је дошло време да продужим важење своје путне исправе пре него што одем на летовање. Свакодневно на телевизији упозоравају да су гужве огромне, и да је боље да на време закажемо термин. Слободних термина, наравно, нема, па сам одлучила да кренем првим јутарњим аутобусом и да станем у ред испред полиције.

А како истиче датум важења и мужевог и синовог пасоша, и њих сам натерала да крену са мном. Кад смо стигли, испред полицијске управе на Звездари чекало је пуно њих. И тек након два сата чекања у реду, сетила сам се мужеве снаје, Јаковове жене, која ради у Љермонтовој, па смо одлучили да се вратимо кући, па сутрадан њу да позовемо и замолимо да нас некако... па... угура без чекања. Пошто је једна синова пријатељица такође била са нама у реду, он је одлучио да сачека са њом. Он је после четири сата, коначно стигао на ред, а муж и ја смо се ипак уздали у рођаку из Љермонтове. А после бисмо могли његовог брата Јакова и снају да изведемо на ручак.

Аутор текста - Маша Томић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Глумица Јадранка Селец.

Уредник и водитељ Мирјана Блажић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво