Гости из прошлости

Воз је повратак кући и одлазак од куће. Носталгија за временом када смо једни друге гледали без предрасуда. Воз је и потреба, и слободно место, чак и кад слободних седишта нема. Уморнима, међумесни воз је основно превозно средство од куће до посла. Возом путују они који скровиште од зиме нађу у вагонима, они замишљени који су на пут кренули само да би се осамили, и они бучни, који клацкање пругом доживаљавају као праву авантуру. Има и пијаних, и оних без карте и без ичега. И кад немају ништа, имају воз.  

Воз је уточиште. У возу је онако како само он хоће да буде. Има ли да је неко икад питао машиновођу да пожури? Нашима је ваљда још од Ћире остало да не брзају. А по Швајцарском возу, пак, можете навити сат. Сигурна кућа за прецизне, мањак маште за доколичаре.

Воз је време које стаје у непредвидивом следу. Тајна за путнике, одгонетка за скретничаре. Путник препуштен случају над којим нема овлашћење.

Воз је сведок случајних познанстава, незаинтересованих посматрача и бегунаца од погледа. Воз је дневник догађаја, временска прогноза у разговорима, пресек политичких збивања; воз је слика друштва у малом. Смена путника у купеу као савршена метафора за све људе које ћемо у животу срести, чије ће нам присуство бити наметнуто....за оне који ће бити ту од тачке А до тачке Б или до наше последње станице.

Воз је и почетак путовања око света за осамдесет дана, и даље од тога...у чаробњачку школу „Хогвортс" Харија Потера где је све могуће. Једнолична чаролија шумова и хуктања увек у истом такту, чак и кад је полазак с перона број 9 и три четвртине. Или кад се пребројавају пружни прагови, али тога бива само у сновима, у једној причи и у једном филму.

Воз је путујући простор за догађаје и приче, место сусрета за нове познанике и старе знанце. На железничкој станици се срећу они који се познају из прошлог живота, а повремено возом сврате у исти град. Тако викендом, управо воз, боље од било каквих годишњица матуре, окупља младост стасалу у провинцији. Ту се срећу и лажу како ће се видети на кафи, трудећи се да следећи пут избегну непотребно присећање на средњошколске дане. Препуни купеи одвозе студентска надања да их у већем граду чека боља будућност.

"Есеј о возовима" Данила Киша, Плави воз, Дворжакови, Толстојеви, Твенови, Гершвинови возови, воз маршала Фоша. Воз - у свачијим очима - другачији. У мислима, и спокој и немир. И сигурност и неспокој. Потреба која не јењава и сећање које не застарева. Наш данашњи гост из прошлости - воз као део историје малих и великих ствари.

Текст припремиле - Милица Ђилас и Мирјана Блажић