Којекуда

Из Европе, тај уметнички покрет ка селу и природи, раширио се свуда по свету, посебно на америчком континенту. Потоњи његови истраживачи прецизно наводе да су се у колонијама окупљали уметници - припадници више од 35 нација, ипак највише Американци, Британци и Немци. По броју колонија у Европи су предњачиле Холандија, централна Немачка и Француска. Заљубљеност неких сликара тог времена у такав начин не само рада, већ и живота, учинио је да су многи међу њима и трајно променили место боравка, са другима или сами, попут Клода Монеа који је, иако рођени Парижанин, једноставно остао - до смрти - у сеоцу Живерни после једне колоније.
Сликарских или уметничких колонија има и данас, много и практично свуда, иако је њихова популарност нагло била опала по завршетку Првог светског рата, када се променио уметнички сензибилитет. Модерном духу њихов интимизам, на првом месту , био је скучен. Сећање на неке најстарије и најзначајније живи и данас, захваљујући културном туризму, који се, пак, развио и због предања о окупљањи и стварању великих уметника, али и зато што су у тим малим местима никли музеји и галерије, који чувају и излажу дела из збирки насталих током активног периода колонија.
Сличан историјски пут има и Уметничка колонија „Ечка", названа по сеоцету два километра удаљеном од Зрењанина: идеја о оснивању сеже на крај 19. века, у време када је Војводина још била део Аустро-Угарске монархије, прави почетак десио се тачно на половини 20. века, а траје и данас. Збирка која броји готово три хиљаде дела чува се и излаже у Савременој галерији у Зрењанину, у којој нас је са причом дочекала кустоскиња и историчарка уметности Сунчица Ламбић-Фењчев.

А причу забележиле - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.

Фотографије преузете са сајта Савремене галерије Зрењанин www.galerija.rs