Српски на српском

Предавајући извештај о раду за прошли месец, гледа на сат. Тек је један. Загушљиво је у канцеларији, иако се одавно не пуши. Није до ваздуха. Иде у ходник, па до кафе-куварице да наручи чај. Познавајући њену навику да прича и одуговлачи с кувањем, одлази да опере руке. Колико је то минута? Ни десет. Мало. Још сат и педесет минута. Колико је то прања руку? Враћа се у канцеларију с шољом чаја и седа за компјутер. Исповедавајући се, колеге причају о деци, кући и ценама. Некад искидано скакајући с теме на тему или чак плакајући.

Свако има неки пример. У томе никад не учествује, јер своје примере нема. Њихових му је преко главе. Неће да живи туђе животе. Додавајући минуте, види да их је прошло свега петнаест. А време на послу цени само по протицању. Присећа се старе изреке да вода у џезви спорије проври ако у њу стално гледаш. Признавајући њену ваљаност, скида сат с руке и чека крај радног времена.

Драмски уметник - Феђа Стојановић

Уредник и водитељ: Мирјана Блажић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво