Читај ми!

Зигфрид Капер, путописац

''Утисак који је на мене оставио први поглед на Београд остаје незабораван.'' Ово су речи аустријског писца Зигфрида Капера, забележене у књизи под називом ''Крстарења по јужнословенким крајевима'', која је 1853. године објављена на немачком језику. Зигфрид Капер (1821-1897) био је лекар, писац, и преводилац наших народних песама на чешки и немачки језик. Он је допринео томе да се током 19. века немачка и европска културна јавност упозна са књижевним вредностима и традицијом српског народа. О овом значајном културном прегаоцу који је, између осталог, био пријатељ Вука Стефановића Караџића, говоримо у вечерашњој емисији ''Код два бела голуба''.

Зигфрид Капер је поред својих историјских огледа и путописних текстова, објавио и две књиге својих превода српских епских песама. На његово интересовање за српску епику, нема сумње, утицало је пријатељство са Вуком Караџићем. Али је исто тако сигурно да је он у српској народној поезији нашао поље истинског заноса и инспирације. О томе сведочи и чињеница да је готово истовремено док је радио на својим препевима српских народних песама настајао његов спев посвећен Косовком боју, у којем је реч о српском цару Лазару.

Што се Каперових превода тиче треба нагласити то да је он, поред Талфијеве, својим преводилачким радом понајвише допринео продору народне поезије Јужних Словена у немачку књижевност, и преко ње у енглеску и француску. Поред путописа из Србије, Зигфрид Капер је писао и путописе из Босне. Пред крај живота посетио је и Црну Гору, о којој је такође писао путописне текстове, а путовао је и по Италији.

Томислав Бекић, приређивач и преводилац дела ''Крстарења по јужнословенким крајевима", у поговору књиге каже да је Зигфрид Капер на битан начин утицао на уобличење немачког и аустријског, а потом и европског јавног мњења о српском народу. Бекић даље тврди да је Каперова посредничка улога била изузетно разнородна и плодна и да је он, по свој прилици, био најзначајнији прегалац у подручју српско-немачких, односно југословенско-немачких културних веза и односа у другој половини 19. века. У време бурних политичких превирања, за то што је у Европи било позитовно мишљење о Јужним словенима, добрим делом заслужан је управо - Зигфрид Капер.

Аутор емисије: Војислав Карановић

 

 

 

Код два бела голуба

Autor:
Војислав Карановић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво