Забавник

„У Софији воле Русе, то сеже до Романових, они су их ослободили од Турака, али због територијалних разлога не воле ни Грке ни Југословене, и мрзе Турке, који мрзе Грке, који не воле много Југословене, који мрзе Бугаре, не воле Мађаре и мрзе Немце. То смо закључили једне вечери за столом, после концерта у Софији, на петој етапи социјалистичке заједнице" - записала је Симон Сињоре у аутобиографији. Шеста, претпоследња етапа, пре Мађарске, била је Југославија...

Хари Роџер Веб, како је право име Клифа Ричарда, рођен је 14. октобра 1940. године у Лакнауу, у Индији, а школовао се у Енглеској. Још у школи наступао је са неколико другова на игранкама. Године 1954. основао је групу "Дрифтерс" где је био вокални солиста. Амерички и много познатији Дрифтерси постојали су већ годину дана, али тад су информације спорије путовале него данас, па су британски Дрифтерси због америчких касније променили име. Британске Дрифтерсе чинили су - Хенк Марвин, соло гитара; Брус Велш, ритам гитара; Џет Харис, бас гитара и Тони Михен, бубњеви. Четири године касније запазио их је познати менаджер Џони Фостер, који им је саветовао да најпре промене име. И променили су га - прво су били "Фор Џетс", а онда су рођени легендарни Шедоуси. Тако почиње прича о Клифу Ричарду у новембарском броју Џубокса из 1974. године, и наставља се таман кад се појавила прва плоча Дрифтерса - "Move It", која је постала светски хит, а Шедоуси су до појаве Битлса били најпопуларнија британска поп група у свету...

Ко је Даисуке Иноуе, данас мало ко зна, али мало ко не зна шта су караоке. Да је јапански музичар из Осаке свој изум патентирао, према проценама из 2008. године, био би богатији за око 100 милиона евра, а ни име му не би остало непознато. За утеху, магазин TIME га је 1999. прогласио за једног од најутицајнијих Азијата века, а 2004. добио је Нобелову награду с образложењем да је његов изум људима пружио сасвим нову могућност да науче како да буду толерантни једни према другима. Следи прича о караокама...

Уредник и водитељ: Мирјана Блажић

Насловна страна: Симон Сињоре, извор: en.wikipedia.org