Којекуда

Равницом разделила Јухор и Бељаницу. Улила Раваницу у Велику Мораву. Примакла, или одаљила, Јагодину и Параћин. А свакако, на истом месту, прећуприла миленијуме. Ћуприја.

Историја бележи овако: област Ћуприје била је настањена још у камено доба, у које нас воде предмети пронађени у близини манастира Раваница. Стублина је археолошко налазиште винчанске културе у селу Супска. У ћупријском крају откопана су и два сребрна илирска појаса са палметама и неколико комада накита од филиграна уз богату керамику гвозденог доба, када су ту били настањени Трачани - Мези и Трибали. Затим, стижу Kелти, али не остају задуго, јер су се на западу Балканског полуострва појавили Римљани и око 15.г. п.н.е. заузимају област Мораве.

Насељу у плодној долини реке Римљани дају прво име - Horreum Margi, у преводу „житница Мораве". Било је то најважније место на делу чувеног „Via Мilitaris", војног пута, између Виминацијума- Naissusa (данашњих Kостолца и Ниша), главни привредни, трговачки, саобраћајни, стратегијски и центар за израду оружја и, заиста, највеће складиште жита. Ипак, највећу важност насеља била је што се налазило на месту где је био главни прелаз преко Мораве. Римљани су сазидали и први, зидани мост, на истом месту где ће од тада све до данас увек и бити.

Звала се Ћуприја и Равно, од средине XII века и 1183, баш ту је Фридриха Барбаросу с крсташина дочекало изасланство Немањино... А онда стижу Турци... Некадашњи Via Мilitaris сада је једнако важан Цариградски друм и на њему паланка, Морава град или Морава хисар, како га је ко звао, важно преноћиште за уморне путнике са најпре понтонским мостом на реци по којој је и назван, а од друге половине 17.века са сталним мостом, ћупријом, који је подигао Мехмед-паша Ћуприлић и од када град више није мењао садашње име. Занимљиво је и да је у ХVI и XVII веку, Ћуприја била и пристаниште на Великој Морави и постоје докази да се њоме бродило све до почетка XIX века.

А управо почетак тог века, прецизније, година 1805, још један је важан међаш у историји Ћуприје, Поморавља, па и целе Србије. Тада се одиграо чувени Бој на Иванковцу, први сукоб устаника у Првом српском устанку са турском царском војском, до тада су се борили само са узурпаторима власти, са дахијама. Српска победа имала је велики морални ођек у целом пашалуку, ојачала самопоуздање устаника и тако допринела успесима у борбама за ослобођење.

Била је Ћуприја у XX веку и град шећера, и, дуго, престоница атлетике, а по све те занимљиве приче отишле смо у „ Horreum Margi - Ravno ", како се данас назива тамошњи музеј.

Ваше - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић

Извор слике са насловне стране: Petar Milošević - Сопствено дело, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=11057379 

 

Којекуда Којекуда

Autor:
Аутори: Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић

Емисија Радио Београда 1 која ће вас, баш како јој и назив говори, водити од Келебије до Медвеђе, од Бајине Баште до Неготина - у сеоца и градове, у прошлост и будућност, у стварно и могуће. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво