Код два бела голуба

„За човека се може рећи да учи докле је млад, али за женско мора се рећи да учи само докле је дете. Када пређе границу детинства, онда је сусретне мати са преслицом, са варјачом, са оклагијом, и шта вам ја знам с чиме још, да од ње кућаницу образује. Наш старина Вук, кад ме је године 1850. Први пут посетио, рече ми, да у нашем народу има доста кућаница, али нема то што сам ја. Нека је тако, али тој народној јединици треба опрести, треба откати, сашити, навести, оплести, па не само за себе, но и за своје у кући. У нашем народу пропадају дарованије и код мушке деце, некмол код женске!“ (Милица Стојадиновић Српкиња, "У Фрушкој гори 1854. године")

Дневничка проза Милице Стојадиновић Српкиње једна је од студија у књизи „ Жене у српској књижевности" Славице Гароње Радованац у којој нам ауторка представља женско прозно стваралаштво које је настајало последњих сто педесет година.

У емисији „ Код два бела голуба", ауторка поменуте књиге, универзитетска професорка, књижевна критичарка и списатељица Славица Гароња Радованац говори о стваралаштву жена као значајном току српске књижевности који је остао скрајнут и заборављен.

Аутор емисије Тамара Крстић.

Код два бела голуба

Autor:
Војислав Карановић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво