понедељак, 15. јан 2018, 10:05

Таласање - Шетња

Сви архиви Радио-телевизије Србије, који садрже више од 200.000 сати програма и аудио-докумената, биће дигитализовани. Зашто је то неопходно? До када ће бити завршено? По чему све архивски материјали наше куће представљају национално благо? Шта је још у плану на пољу дигитализације? О томе разговарамо са др Татјаном Ћитић, помоћником извршног директора РТС-а за развој и нове послове.

Како су Крушевљани постали „Чарапани"? О том надимку води се дебата деценијама и нико са сигурношћу не може да тврди зашто су чарапе у првом плану.

Tумачења су разна и датирају од Балканских ратова, по једнима. По другима још раније, од Косовског боја. То је била мудрост ратника из тог краја, касније и метод ратовања. Изути се и нечујно у чарапама прићи надмоћнијем непријатељу - фактор изненађења, поред храбрости, српску војску је претварао у победничку. Друга тумачења се везују за обичај мушкараца из крушевачког краја да носе лепе, дуге везене чарапе. Трећа, пак, иду на руку великим љубавницима и неверним мужевима, који су у чарапама прескакали комшијске ограде или само у њима искакали кроз прозор у непредвиђеним ситуацијама.

Много је прича о „Чарапанима", као и о чарапама. Старијем типу припадају двоплетене чарапе, рађене од црвеног и црног плетива, а комбинацијом су настајали разни геометријски облици. Шпиковане чарапе су плетене од црне вуне или памука са везом око ногу и најчешће су их красили ситни мотиви руже, пупољци, лишће....

Без чарапа не можемо, оне су нешто чиме започињемо и завршавамо дан. А, не можемо ни без Крушевљана. Кроз њихов град је прошетала колегиница Наташа Аћимовић и снимила разговор са некадашњим директором Музеја у Крушевцу Драганом Рашковићем.

Уредник и водитељ Тања Зељковић.