У средишту пажње

Буџет Министарства заштите животне средине, за идућу годину, биће око 5,58 милијарди динара. Нешто је већи него прошле године, али Србија и даље за заштиту животне средине издваја 10 до 20 пута мање од већине европских земаља. Поглавље 27 о екологији једно је од најзахтевнијих и најважнијих у процесу придруживања ЕУ.

Докле се стигло у испуњавању еколошких стандарда који важе у ЕУ, с обзиром да Србија није чиста земља, ђубре и сметлишта су свуда око нас - у парковима, поред река, на ободима градова. У развијеним земљама скоро 90 одсто отпада се претвара у енергију или се рециклира, а процене су да се у Србији рециклира између 5 и 15 одсто отпада. На здравље становништва свакако утиче и неконтролисано бацање посебних токова отпада, због чега је и уведена еколошка такса по систему - загађивач плаћа. Има ли конкретних ефеката од увођења еко таксе како би се стимулисала рециклажа?

Шта подразумева улагање у управљање отпадом и на чему ће се заснивати Нова национална стратегија управљања отпадом? Докле се стигло у формирању базе података о депонијама на подручју Србије? Колико смо свесни опасности од неадекватног депоновања отпада? Како променити културу живљења? Колико времена ће нам требати да почнемо да разврставамо отпад према врсти материјала?

Гости емисије У средишту пажње су: Радмила Шеровић, начелник одељења за управљање отпадом у Министарству заштите животне средине, мр Небојша Реџић, начелник Националног регистра извора загађивања у Агенцији за заштиту животне средине и др Владимир Павићевић, са Технолошко- металуршког факултета.

Уредник и водитељ емисије је Оливера Симић Милошевић.