Забавник

Члан Српске краљевске академије, Петроградске академије уметности и Академије у Катанији био је оснивач "Првог српског друштва за гимнастику и борење тј. мачевање" 1857. године у Београду.

По речима историчара уметности Николе Кусовца, Стеван Тодоровић је био "Нестор наше сликарске уметности, оснивач првог српског Народног позоришта, Певачког друштва, соколства..., нема културне установе којој није ударио камен темељац, па се с правом може рећи да је он отац нашег културног живота."

Могли бисмо рећи као стари Латини - nomen est omen, или као стари џубоксовци 1979. године - име је судбина, када је на једној од страница децембарског броја објављен текст којим се у време без интернета, википедије и два клика подсећало на то како су неке рок групе добиле име. Знајући да има много оних који и даље све то више воле да чују у Забавнику него да гуглају, почињемо са групом Лед Цепелин.

Загонетка коју су новинари Политике поставили својим читаоцима 31. марта 1935. године, гласи - „Чујете сваког дана, а не видите", и то у виду наднаслова, нама већ препознатљивог наговештаја - Како изгледа чувена Милкина кућа, а како апарат који даје знак тачног времена?

Реч је о Радио Београду, и о чувеном старом сигналу по мелодији песме „Милкина кућа на крају". Једно време била је то идентификација наше радијске куће, иначе најстарије на Балкану, који се често чуо у програму, а слушаоци су се питали ко стоји иза његовог тако честог емитовања. Реч-две о тој и о још неколико тајни београдске радио станице:

Сигнал „Милкина кућа" не свира жив човек, писало је у Политици марта 1935. године, него један мали електрични клавир. Личи на неки стаклени орманчић, а има девет тонова који сачињавају мелодију сигнала...

Аутор: Мирјана Блажић