уторак, 03. окт 2023, 20:00
Сима Милутиновић Сарајлија
Сима Милутиновић Сарајлија рођен је 3. октобра 1791. године у Сарајеву. Готово да је немогуће побројати шта је био и чиме се бавио. Био је писар, песник, хајдук, чувар бостана, учитељ, пензионер, студент, земљорадник, поклисар, преводилац, надрилекар, завереник, ''секретар народа црногорскога'', васпитач Рада Томова, ''члaн полиције'', историограф, изумитељ, директор основних школа, секретар Попечитељства просвештенија...
Био је такође и робијаш, судија Врховног суда, ''помоћник крајишких сердара'', ''бимбаша две хиљаде голих синова'', сакупљач народних песама, ''надзорник ђумрука и скела'', емигрант, уставобранитељ, дипломата, масон, ''крунисани српски песник'', ''други цензор, управо ревизор у књажевој печатњи''...
Симеон Милутиновић (1791-1847), познатији као Сима Милутиновић Сарајлија, био је рођени пустолов који се никада није могао скрасити на једном месту и у једном послу. Па ипак, уз помоћ текста Војислава Станојчића, у вечерашњој емисији Код два бела голуба, покушаћемо да дамо портрет овог ствараоца изузетно живог и немирног духа, за кога многи кажу да је један од најчуднијих, најзанимљивији и најфантастичнијих стваралаца у српској књижевности.
Његова најважнија дела су: епски спев Сербијанка, Дика црногорска, драма из историје Црне Горе, трагедија Обилић, једна збирка лирских песама и два историјска списа: Историја Србије, која обухвата само време од 1813-1815, и Историја Црне Горе од давних до новијег времена.
Дело Симе Милутиновића Сарајлије било је од великог утицаја на српску књижевност 19. века. Сматра се да је он пробудио песника у Његошу, родољуба и писца у Јакову Игњатовићу, и да су његов пут следили Јован Илић, Ђорђе Марковић Кодер, Јован Суботић и многи други српски писци - све до Лазе Костића.
Радио Београд 1, 20.00
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари