У средишту пажње

Дозвољени минус једна је од најисплативијих инвестиција банака и на овај вид кредитирања оне наплаћују високе камате - четири пута скупље него у земљама ЕУ. Због чега ова банкарска позајмица толико кошта и зашто је вишеструко скупља него у европским земљама?

Без обзира што је дозвољени минус најскупљи за задуживање - да морамо да живимо, народски речено "на вересију", илуструје и наша економска реалност. Према подацима Републичког завода за статистику- просечна нето зарада у јануару ове године износила је 39 197 хиљада динара, а цене су, у односу на период од пре годину дана, повећане за 12,8 одсто. Многи ће рећи да им тај "прокажени" минус омогућава да не зајме кад им касни плата, да реше проблем када се у кући нешто поквари, да преживе од првог до првог. Стручњаци кажу да цео свет живи на кредит и да код нас није проблем кредит и задуженост већ ниска примања и велика незапосленост. 

Али, с друге стране, криза нас, баш као и народна пословица учи да је "дуг зао друг". Да морамо да планирамо своје дугове, како бисмо их враћали на време. Слична ситуација је и у привреди, оптерећеној великим бројем ненаплативих кредита.

Колико су грађани и привреда задужени? 

Гости емисије су: проф. Хасан Ханић, декан Београдске банкарске академије, Душан Узелац, уредник портала Каматица и Саша Ђоговић, сарадник Института за тржишна истраживања.

Телефони у нашем студију су: 011 322 52 99 и 322 54 99.

Уредник и водитељ је Оливера Симић Милошевић.  

Радио Београд 17.00