Забавник

Иако су је пријатељи и колеге обесхрабривали говорећи да је Београд мала варош тек ослобођена од Турака, струја тек што је уведена, а и сликари ретко излажу своје слике, сликарка Бета Вукановић се с мужем Ристом, такође сликаром, из Минхена преселила се у Београд.

Своје слике Бета Вукановић први пут је Београђанима показала 20. септембра 1898. године. Заједно са мужем, и Симеоном Роксандићем, вајаром, приредила је право уметничко чудо. На изложбу ово троје уметника дошао је и краљ Милан Обреновић, и толико му се допала да их је позвао да излажу и у двору.

Једна од првих слика које је Бета Вукановић насликала у Србији била је "Крсна слава" коју је изложила у Паризу на Светској изложби 1900. године. Пола века касније у интервјуу за НИН, казала је:


Захваљујући Бети Вукановић, Београђани су први пут видели и карикатуре на једној изложби. Било је то на 4. изложби Друштва српских уметника "Лада" 1910. године. Прва је представила и копије дела великих сликара, а писац и сликар Момо Капор у свом роману "Леро, краљ лептира" прибележио је шта је Бета Вукановић одговорила када су је питали која је историјска личност оставила највећи утисак на њу: Дакле, Бета је рекла: "У свом дугом животу ја сам познавала само два права господина. Један је био краљ Милан, а други господин Тито. Сад, ја мислим да је краљ Милан ипак био већи господин, јер он никад не би узео улицу од господина Тита."

Када је 1929. године Радио Београд почео са редовним програмом било је разних коментара са разних страна, па се наравно у то укључила и београдска штампа: "Врло важно" сатирично шаљиви хумористички лист, затим "Ошишани јеж" и други.

Француски сликар Едгар Дега 1876. године завршио је своју слику "Апсинт". Најпре је очима које зуре по галеријама и изложбеним просторима покушала да се умили под именом "Скица из француског кафеа". Није успела. Зато је променила име у "Ликови из кафеа". И даље су од ње окретали главу и замерали сликару што је фином свету показао такве неморалне ликове. Говорили су - то је ружно и одвратно. Нарочито су енглески критичари били склони моралисању. Ни ново име "Апсинт" није донело преокрет. Уље на платну осликано руком сликара чије се презиме тешко мења по падежима, и који се зове Едгар Дега, више није мењало име. Данас се налази у музеју Орсеј у Паризу и сматра се уметничким делом.

Иако кажу да шешир главу квари, шешир је и данас један од најбољих поклона. Када не знате шта да купите некоме за рођендан, Нову годину или већ какву пригодну прилику - одаберите шешир, капу, или качкет, сигурно ће некада бити употребљени.

Међутим, без обзира на то да ли носите фирмирано, или штрикано, немојте заборавити на бонтон који налаже обавезно скидање шешира за мушкарце у затвореним просторијама, док даме то не морају да учине.

Водитељ: Зорица Алемпијевић.

Радио Београд 1, 17.05

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво