Aлександaр Милосављевић: Позоришне актуелности

Комад Душана Ковачевића Маратонци трче почасни круг, прослављен истоименим филмом у режији Слободана Шијана, први је на позоришну сцену Атељеа 212 поставио редитељ Љубомир Драшкић 1973. године. По речима Александра Милисављевића, у међувремену, од тадашње представе и Шијановог филма, било је неколико позоришних инсценација овог дела, али ниједна није остала упамћена као уистину значајна представа која би нам саопштила нешто занимљиво или ново о члановима београдске фамилије Топаловић. Зато је, у овом контексту, прави куриозитет недавна појава овог наслова на репертоару Пештанског мађарског театра, некада седишта Националног театра, најугледнијег позоришта у Мађарској, и то као прва инсценација дела неког српског писца у повести овог театра.

Редитељ Паоло Мађели и драматуршкиња Жељка Удовичић Плештина су сигурно били свесни свих тешкоћа које повлачи постaвљање оваквог комада пред будимпештанску публику: прво, реч је о средини која не познаје специфичан пишчев хумор, друго, нема непосредног искуства с одговарајућим менталитетом чијим карикирањем се аутор драме бави и, треће, не кореспондира ни с метафором која је својевремено изнедрила ову комедију.

Мађели све наведене проблеме решава на сличан начин као и својевремено Шијан, наравно, примењујући позоришна средства. На првом месту, редитељ пештанске представе одустаје од апсурда, те на црнохуморни начин приказује ликове старог, старијег, најстаријег и, покојног, прастарог Топаловића, као пуноправне представнике наизглед пристојног грађанства. Измештањем Ковачевићевог заплета из сфере апсурда у стварност савременог неолибералног света, публици радња постаје знатно препознатљивија и блискија.Трећа и најбитнија ставка на којој Мађели и Жељка Удовичић Плештина темеље представу, а уједно је и благо дистанцирају од драмског предлошка, препознаје се у третману младих актера ове приче. Они, наиме, у овој сценској верзији добијају не само већи простор, него и донекле другачију функцију у односу на Ковачевићев текст. У жижи интересовања је најмлађи нараштај - Мирко, син, унук, праунук и чукунунук Топаловића, његова девојка Кристина, његов најбољи пријатељ Ђенка и Оља, служавка код Топаловића. У односу на ову четворку, генерација стараца је тек фон на којем се јасно оцртава и детектује енергија младости и потенцијалног здравог бунта. Ово четворо млађих протагониста не само што препознају перверзност постојећег система, него се и по природи ствари против те патологије морају борити. Пештански глумци су ваљано обавили свој посао, без претеривања и жеље да подиђу гледаоцима, а како то чине можда ће имати прилику да види и публика предстојећег Стеријиног позорја, јер је Пештански мађарски театар пријавио своје Маратонце за учешће на нашем фестивалу домаће драме, обавештава нас Александар Милосављевић.

Читала Биљана Јовановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.