Светске музичке позорнице

Године 2005. Питер Либерсон је компоновао пет песама на стихове Пабла Неруде за своју жену, мецосопрана Лорејн Хант Либерсон, које је она премијерно интерпретирала на концерту одржаном исте године уз пратњу Филхармоније из Лос Анђелеса под управом Еса-Пеке Салонена. Наредне године, композиторова супруга је преминула. Скрхан болом због губитка своје вољене, Либерсон је одлучио да јој у знак сећања посвети циклус песама, поново бирајући Нерудине стихове. Циклус Песме љубави и туге састоји се од пет песама из Нерудине збирке Сто љубавних сонета из 1959. године, и једно је од последњих остварења у Либерсоновом опусу. Премијерно га је интерпретирао баритон Џералд Финли уз пратњу Бостонског симфонијског оркестра.

Из биографије Џералда Финлија издвајамо да је образовање стицао на Универзитету у Отави, Кембриџу, као и на Краљевском колеџу за музику у Лондону. Постао је познат пре свега по улогама у Моцартовим операма. Дебитантски наступ у њујоршком Метрополитену имао је 1998. улогом Папагена у Моцартовој Чаробној фрули. На овој позорници публика је могла да га види и чује и као Моцартовог Дон Ђованија, Марчела у Пучинијевим Боемима и у насловној улози у Росинијевом Виљему Телу.

Џералд Финли је посвећен и интерпретацијама савремених оперских дела. Наступао је у Бечкој државној опери, Краљевској опери Ковент Гарден, Енглеској националној опери, опери у Сан Франциску и многим другим оперским кућама. Редовно наступа и на европским фестивалима, а поред опера, радо музицира и са оркестрима.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић