Грамофонија – Дела Дворжака и Чајковског

Сарадња Карајана и Ростроповича представљала је и прилику да се технологија музичке продукције суочи са високим захтевима које ово извођење пред њу поставља. Продуценти Ото Гердес и Гинтер Херманс су остали у традицији Дојче грамофона, која је подразумевала готово савршено спроведени сниматељски процес и минималне захвате у студију. Може се рећи да овај снимак верно илуструје ту праксу, будући да његова чистоћа и балансираност одају пажљиво прорачунате позиције микрофона и, у односу на њих, детерминисане позиције сигнала у панорами записа. Карајанове диригентске замисли као да добијају просторну димензију у стерео слици због јасне тембралне и динамичке диференцираности оркестарских група. Њихово место се, осим на хоризонталној оси, може одредити и према висини у односу на позицију слушаоца. Масивна боја соло виолончела која се простире по читавој панорами, такође се може сматрати једним од значајних достигнућа овог снимка.

Овај снимак је први пут објављен у оквиру едиције Дојче грамофон престиж у Француској 1970. године, када му је додељен и гран при за плочу. Издање је доживело велику популарност а магазин Грамофон га је сврстао у избор најбољих винила аналогне ере. Занимљиво је да се реиздање, које ћемо репродуковати, појавило 1986. године, у време када Дојче грамофон развија и промовише дигиталну технологију снимања на својим тадашњим новим винилима, чиме као да се подсећа на стандард из седамдесетих који актуелна продукција треба да достигне. Међутим, верзија на оптичком носачу која је објављена деценију касније, само је потврдила ранија сниматељска и продуцентска достигнућа.

Аутор емисије Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић