Aлександaр Милосављевић: Позоришне актуелности

С обзиром на то да је аутора драме Маму му ј.... ко је први почео, Дејана Дуковског, претходно прославила и на велика врата у овдашњи театарски живот увела инсценација комада Буре барута, поређења су неминовна, па како пише Александар Милосављевић: „већ је на први поглед очигледно да је и овај драмски комад структуриран по сличном моделу као и Буре барута, да се састоји од више или мање кратких призора, махом дуо-сцена; но Маму му ј.... ко је први почео не подразумева, као Буре барута, најшири поглед на менталитет, него је утемељен на крајње интимној визури, на откривању субјективног доживљаја стварности. А какав би тај поглед могао бити у случају писца, него фокусиран на литературу. У конкретном случају, он је начињен од фрагментарних парафраза Шекспирових, Гетеових, Ведекиндових, Чеховљевих или Бекетових драма, односно асоцијација на Борхесовске мотиве и борхесовску дистанцираност од буке и беса повести. Кроз књижевну призму Дуковски, дакле, себи поставља питања везана за властити живот и сопствени доживљај судбине, битно одређен не само (крвавим) распадом државе у којој је рођен, него и драматичним последицама тог распада".

И редитељ представе Слободан Унковски, који има богато искуство са инсценацијама драма Духовског, ће остати на трагу славних прeдстава (Буре барута, Позоришне илузије, Хрватски Фауст, Шине) које је режирао у Југословенском драмском позоришту. Овом приликом Унковски је одлучио да се поигра театром у театру, али и да то не учини на баналан, једноставан начин. Отуда ће уз помоћ драматуршкиње Јелене Мијовић настати интервенције на драмском предлошку које отварају простор за разигравање појединих сцена, њихову репетицију, али сада с изменама које сугеришу нови смисао и омогућавају проширивање поља значења. И подела коју је редитељ начинио такође добија потпунији смисао ако у обзир узмемо чињеницу да су роле подељене између глумаца различитих генерација. Уместо побуни, некадашњи бунтовници су данас склони цинизму. Управо ће ове улоге у најновијој премијери Југословенског драмског позоришта играти некадашњи тумачи рола бунтовника. Сада ће они своју побуну артикулисати кроз цинизам иза којег се јасно указује њихова немоћ. Насупрот њима, налазе се њихове младе колеге, сада углавном у ролама збуњених, слуђених, несигурних драматис персона, студената који, рецимо, на првој години студија имају веће недоумице но што их је ономад имао Хамлет, заљубљени очајници, јалови побуњеници, истина покаткад спремни да повисе тон и наговесте бунт, али ипак недовољно спремни да се упусте у акцију, обавештава нас Милосављевић.

Читала Биљана Јовановић.
Уредница емисије Тања Мијовић.