Музеј звука

Овај франко-фламански уметник, рођен крајем двадесетих година 16. века, живео је у Француској током драматичног периода познатог као Хугенотски ратови. Ле Жен је 1564. године дошао у Париз као већ угледан композитор, чије се име нашло у рукопису Покајничких Псалма Орланда ди Ласа, у оквиру списка „одличних савремених композитора". Најдраматичнија епизода у његовом животу догодила се током опсаде Париза 1590. године, која се по својој бруталности издвајала чак и у време када су сурови војни конфилкти редовно пустошили континент. Када су трупе протестанта Анрија од Наваре опколиле град, Ле Жен се нашао на погрешној страни – у католичком граду из ког је покушао да побегне. На капији Сен Дени, зауставила га је стража и само захваљујући интервенцији његовог католочког пријатеља Жака Модуија и срећи да је стражом руководио поручник који је био љубитељ музике, Ле Жен је успео да сачува сопствени живот, али и рукопис свог Додекакорда, који је носио са собом. Ова збирка објављена је осам година касније у Ла Рошелу, последњем великом хугенотском упоришту у Француској. Ле Жен се вратио у Париз где је указом Анрија IV именован за композитора у његовој капели у којој је остао до смрти 1600. године.

Поменута збирка Додекакорд представља необичан хибрид – у питању је антологија у којој се налази дванаест калвинистичких псалама, али који нису написани у једноставном, трезвеном протестантном стилу, већ сложеној, виртуозној полифонији која некад подразумева употребу чак седам гласова. Стил ових дела би се пре могао упоредити са италијанским мадригалима или француских шансонама позног 16. века, и по томе представља изузетак у корпусу музике протестантких аутора. На снимку који вечерас слушате, сваки од псалама као увод има једноставнију верзију за соло глас или четворогласни састав у којем се мелодија налази у тенорској деоници. За њима следе Ле Женове дескриптивне и драматичне обраде ових текстова у којој композитор развија фразу по фразу, параграф по параграф, како би дочарао наративни квалитет текста.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић