Музика света

Будистичка монахиња из Непала – Чојинг Дролма – већ више од две деценије публици широм света представља древне тибетанске будистичке напеве и празничне песме. Она прави и веште спојеве традиционалних инструмената, попут „певајућих посуда" (singing bowls) које се користе са стварање специфичних звучних ефеката при медитацијама, са инструментима попут електричних гитара и синтисазјера.

Рођена је 4. јуна 1971. године у Катмандуу у Непалу, у породици избеглица из Тибета. Мир у монашком животу пронашла је услед породичних проблема, односно жеље да се одупре очевом насилништву. У тринаестој години је приступила манастиру Наги Гомпа који се налази у близини Катмандуа. И сама је једном приликом истакла: „На самом почетку, када сам дошла у манастир била сам дивља, са пуно негативности у срцу и мислима. Увек сам била спремна да се браним и штитим. То је значило да сам увек била љутита са жељом да се сукобљавам. Међутим, ситуација је постепено почела да се мења. Када ми је једном приликом у посету дошла мајка, упитала је дежурног монаха како сам, на шта јој је он одговорио ‚Сада је као женски Буда... а била је попут ђавола.‘"

У манастиру Наги Гомпа годинама је похађала часове будистичког појања, где је њен таленат одмах препознат. Међутим, када је 1994. године амерички гитариста и композитор Стив Тибетс дошао у посету овом манастиру са жељом да забележи снимке будистичких обреда, остао је задивљен вокалном снагом, преданошћу, самопоуздањем, као и јединственим начинима музицирања Чојинг Дролме. Два албума која су након тога објавили – Chö, 1997. и Selwa, 2004. године – критичари су оценили као изузетне, а на турнејама које су уследиле публика је њихове насупе прихватила са одушевљењем.

Поред препознатљивог гласа који, према речима критичара „звучи као планински ток испод којег су страсти попут олује на врху планине", Чојинг Дролма је укључена и у неколико хуманитарних активности. Наиме, преко Фондације монахиња подржава велики број добротворних организација, учествује у изградњи болнице и води интернат за девојчице. Године 2000. основала је школу која младим монахињама нуди и традиционални и западни модел образовања, што представља прву образовну институцију овог типа у Непалу. Постала је амбасадор Уницефа за Непал, па са разлогом носи и титулу Ани – почасне будистичке монахиње.

Емисију је уредила Ирина Максимовић Шашић