Aлександaр Милосављевић: Позоришне актуелности

У емисији ПОЗОРИШНЕ АКТУЕЛНОСТИ можете слушати осврт Александра Милосављевића на комад Арманда Насимента Розе „Један Едип”, у режији Југа Ђорђевића и продукцији Народног позоришта из Ниша, као и на драму Филипа Вујошевића „Шумадија”, коју је у Шабачком позоришту режирала Маја Пелевић.

Проминентни португалски драмски писаc, Армандо Насименто Роза се у драми Један Едип бавио праузроцима проклетства и несрећен судбине ликове из Софоклове трагедије Краљ Едип. У својеврсном размотавању саге, њега је занимало шта се могло догодити након што су се све несреће већ десиле – пошто је Лај погубљен, Јокаста извршила самоубиство, а Едип себи ископао очи. Писца је заправо интересовало како би изгледао накнадни сусрет чланова породице које је смрт само наизглед помирила, бришући привидне границе између криваца и њиховох жртава. Но, упозорава Александар Милосављевић, да би ова изузетно занимљива, са становишта данашње публике провокативна и у основи сјајно замишљена, али у исти мах и веома компликована прича, могла драматуршки уверљиво да функционише, неопходно је и да буде ефектно и занатски беспрекорно написана. Невоља с којом су се суочили редитељ нишке представе Југ Ђорђевић и драмска списатељица Тијана Грумић, драматуршкиња у овом пројекту, био је одређен управо техничким мањкавостима драмског предлошка – пре свега, наглашеном наративношћу и исувише опширним објашњењима. Ипак Тијана Грумић је неке од наведених проблема покушала да реши дописујући својеврсни пролог, док се редитељска маштовитост Југа Ђопрђевића успешно носила са статичним карактером драмске структуре. Избором адекватних сценских средстава и захваљујући ангажману глумаца, редитељ је од самог почетка промишљено разигравао наративност дописаног пролога, постепено уводећи актере у улоге драмских ликова, те тако унапред детектујући један од најважнијих сегмената приче - пишчево непрестано реферисање на позоришни карактер суштине ове породичне драме.

Драма Филипа Вујошевића Шумадија по много чему је изузетно интригантна прича. На првом месту аутор у радњу комада најдиректније, по имену и презимену, уводи глумицу Сузану Лукић, сада у својству драмске јунакиње о којој главни актер драме машта и с којом успоставља фиктивни однос. Наравно, у шабачкој представи ће се уистину појавити глумица Сузана Лукић, но разуме се, у контексту који је одређен драмским текстом, обавештава нас Милосављевић. Вујошевић се духовито игра парафразирајући сопствену личност, представљајући је сада у двострукој улози – и писца драме Шумадија и списатеља који у комаду Шумадија покушава да раскрсти са животом копирајтера који преживљава тезгарећи у маркетиншкој агенцији, те да постане драмски аутор који ствара комад у којем ће се у главној роли појавити управо Сузана Лукић. Редитељка Маја Пелевић је све елементе ове драмске приче сценски интерпретирала инсистирајући на пренаглашавањима. Тако ће у представи од незрелог главног јунака постати дечкић одевен у кратке панталоне, однос драмског стваралаштва и јунаковог ангажмана у маркетиншким пословима биће до пароксизма карикиран, појава Сузане Лукић као драматис персоне је мизансценски решена на гротескни начин, а политичка димензија комада је, нажалост, сводена на одвећ банaлну метафору.

Уредница емисије Тања Мијовић.



Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи