Нова дискографија - Албум са духовном музиком Петра Чајковског

Слушаћете интерпретације Хора Летонског радија под управом Сигвардса Кљаве, које је прошлог јуна објавила дискографска кућа Ондине.

На диску који вечерас представљамо налази се Девет духовних комада из 1885. године, као и једно од његових најпознатијих и најмонументалнијих духовних дела - Литургија Светог Јована Златоустог. Иако је данас много познатији по својим симфонијама, балетима и концертима, Чајковски је током своје каријере био веома заинтересован за духовну музику. Већ 1875. године написао је „Краћи уџбеник хармоније намењен читању духовних дела у Русији", а две година касније, у писму Надежди фон Мек записао је: „За мене, црква и даље поседује пуно поетског шарма. Често одлазим на службу. Сматрам да је Литургија Светог Јована Златоустог једно од највеличанственијих уметничких дела. Ако пажљиво пратимо службу и продремо у значење сваког обреда, није могуће не бити дубоко дирнут литургијом наше православне цркве... не бити изненађен током транса појавом хора; не бити понесен поезијом и музиком; не бити узбуђен када одзвоне речи „Славите име Господње" - све ово је мени бескрајно драгоцено", наводи у свом писму Петар Чајковски.

У каснијим писмима Надежди фон Мек, композитор је описао и своју намеру да направи своју верзију литургије, након што је проучавао дела Бортњанског и Березовског. Дело је композитор релативно брзо довршио 1878. године, али је подједнако брзо оно било цензурисано, односно Руска православна црква га је забранила, сматрајући га превише модерним. Ипак, Чајковски је извојевао „малу победу" тиме што је штампана верзија била враћена аутору, односно што је донесена одлука да је руским композиторима дозвољено да пишу духовна дела, а да не морају да их шаљу на одобрење царској капели која је имала монопол за извођење и стварање духовних композиција.

Дело је тако премијерно изведено у Кијеву 1879, а годину дана касније и у Москви, након чега је заживело на концертним подијумима, још током композиторовог живота.

Извођење које ћете вечерас пратити, забележено на албуму Хора Летонског радија под управом Сигвардса Кљаве, са сведенијим хором од 24 певача, звучно се вероватно приближава оригиналној верзији и интерпретацији у Московском уметничком друштву 1880. године.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво