Антологија српске музике

Рођен 1831. године у српском делу Будима, Корнелије Станковић је студије музике започео у Пешти, а наставио их 1850. године у Бечу, где је студирао клавир и теоријске предмете. На његово идејно опредељење посебан утицај имали су Вук Караџић и Бранко Радичевић, а на подстрек руског свештеника Рајевског, Станковић је започео бележење српског народног црквеног појања. У периоду од 1855. до 1857. године у Сремским Карловцима забележио је, а потом и хармонизовао карловачко појање, а резултате свог рада представио је на концертима одржаним у Бечу 1855. и 1861. године. Потом, до 1863. записивао је и народне мелодије у разним областима Србије. Исте године настањује се у Београду где постаје хоровођа Београдског певачког друштва. Тешка болест га је спречила да са овим ансамблом путује у Русију. Преминуо је 17. априла 1865. године.

Литургијом Светог Јована Златоустог, која се заснива на записима српског црквеног појања, Станковић је стекао велико признање у Бечу, када је дело премијерно изведено 9. априла 1855. године. Како истиче Властимир Перичић, иако се ова литургија одликује једноставним, хомофоним хармонизацијама литургијских напева који су ограничени на чисту дијатонику, без покушаја да се понирањем у садржај текста и у специфичности мелодике и латентне хармонске основе оствари одговарајући музички израз, Литургија Светог Јована Златоустог има историјски значај пионирског покушаја у формирању националног стила.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић