Нова дискографија

Овај двадесетчетворогодишњи пијаниста, упркос својој младости, већ девет година објављује за ову престижну дискографску кућу, а раније ове године представио је албум са клавирским концертима Феликса Менделсона. Његово најновије издање донекле представља изненађење, јер је прилику да одсвира и дискографски забележи све Бетовенове концерте добио неочекивано, након што је Мареј Пераја због здравствених проблема морао да откаже заказане наступе. Као замена, Јан Лишецки је наступио у берлинском Концертхаусу прошлог децембра, када су и снимљени записи који се налазе на овом троструком компакт-диску. Као да извођење комплетних Бетовенових концерата није представљало изазов само по себи, Лишецки је као и на албуму са делима Менделсона, и овом приликом наступио у улози пијанисте и диригента, управо као што је то било уобичајено у време када су ова дела премијерно изведена.

Како критичар часописа Грамофон истиче, „баланс између солиста и оркестра је генерално добар а прецизност ансамбла је присутна, иако далеко од савршене, имајући у виду одсуство диригента у овом изазовним партитурама". Док већина критичара истиче свежину интерпретације Лишецког и даје позитивне оцене овог изадања, има и дисонантних мишљења попут оног критичара Лејтона Џоунса који оцењује да је тумачење овог уметника пуно „младалачке наивности" те да „чињеница да има способност да одсвира све ноте није довољна за овај репертоар".

Углавном се сви слажу да је најуспешнија била интерпретација Четвртог концерта у Ге-дуру опус 58 који је и по речима Лишецког њему најдраже Бетовеново концертантно остварење. Док се у лаганим ставовима, посебно прва три концерта, донекле осећа „недостатак различитих техника тушеа" које ограничавају његов експресивни распон, критичари истичу завршна ронда као најуспешнија, због њихове „заразне заиграности".

Уредница Ивана Неимаревић