Светске музичке позорнице

Овај концерт је први из циклуса Музика под сумњом у којем ће у концертној сезони 2019/20 Симфонијски оркестар Радио-телевизије Шпаније изводити дела совјетских композитора писана у периоду од 1922. до 1953. године, са циљем да се публика упозна са остварењима која су на одређени начин могла да угрозе уметничке каријере композитора, али и њихове животе.

Рад на Другом клавирском концерту у ге молу, опус 16 Прокофјев је започео 1912. године, а довршио га већ наредне. Премијера је уприличена 23. августа 1913. године у Павловску када је солистичку деоницу свирао композитор, док је Александар Асланов дириговао оркестром. Међутим, првобитна партитура је нестала у пожару током Руске револуције, па је композитор, по сећању и у односу на сачуване одломке клавирске деонице, направио реконструкцију дела 1923, две године након што је завршио свој Трећи клавирски концерт. Како је једном у шали рекао: „Колико сам само измена у односу на првобитно дело направио, као и начин на који сам овом приликом обликовао оркестар, готово да више и не подсећају на мој Други концерт. Можда бих ово дело могао да означим и као Четврти концерт." Наступајући као солиста, Прокофјев је ову, другу верзију концерта премијерно свирао у Паризу 5. маја 1924. године, када је оркестром дириговао Сергеј Кусевицки. Дело је посветио свом пријатељу са студија на Конзерваторијуму у Санкт Петербургу - Максимилијану Шмитхофу, који је извршио самоубиство априла 1913. године. Оно се данас убраја у ред најзахтевнијих концерата пијанистичке литературе.

Иначе, као и многи уметници, Прокофјев је напустио Русију након револуције 1917. године, али је био и једини који се вратио након двадесет година, из разлога који до данас нису детаљно проучени. Како историјски извори наводе, његов композиторски стил утемељен у неокласицизму, добра репутација и поруџбине које је примао од совјетских власти у нади да ће постати један од водећих аутора у музичком животу Русије, вероватно су подстакли Прокофјевљев повратак у домовину. Међутим, време је показало да је композиторова креативност постала жртва идеолошких диктата социјалистичког реализма, док су његови покушаји да остане неутралан узели свој данак, пошто никада није постао члан Комунистичке партије. А као једна од последица његовог одласка из Русије био је и губитак оркестарске партитуре Другог клавирског концерта, која је, како поједини извори наводе, заправо уништена након што је напустио земљу.

У другом делу концерта Симфонијски оркестар Радио-телевизије Шпаније и диригент Пабло Гонзалес интерпретирали су Пету симфонију у де молу, опус 47 Дмитрија Шостаковича, дело које је представљало композиторов повратак. Наиме, када је компоновао ову симфонију Шостакович је изашао из периода компликованих односа са политичким властима у Совјетском Савезу. Дело је писано од априла до јула 1937. године и изведено са великим успехом на концерту одржаном у тадашњем Лењинграду 21. новембра исте године, поводом прославе двадесете годишњице Октобарске револуције. Лењинградском филхармонијом тада је дириговао Јевгениј Мравински.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић