Из архиве Радио Београда – Младен Јагушт

Емисију смо посветили јубилеју, 95. рођендану нашег еминентног диригента Младена Јагушта. Чућете антологијске тонске записе његових интерпретација: Симфонију бревис опус 18 Николе Петина, Другу симфонију Милана Ристића и Свиту Пер Гинт број 2 опус 55 Едварда Грига. Снимци су забележени 1959, 1961. и 1962 године.

Младен Јагушт рођен је 10. децембра 1924. године у Суњи, малом месту у Хрватској. Основну школу и гимназију похађао је у Крагујевцу, где је још у шестој години почео савладавање виолине, а две године касније и клавира. Интерес за музику који је доказао већ у најранијем периоду живота, одвешће га касније и до студија дириговања које уписује и завршава на загребачкој Музичкој академији, у класи Фридриха Цауна, тадашњег шефа-диригента Загребачке филхармоније. Још током школовања на Музичкој академији у Загребу оснива Централни академски хор, касније назван „Иван Горан Ковачић", са којим је освојио награду 1947. у Београду. Исте године постао је диригент Хора и Оркестра Радио Загреба, а уследио је и ангажман у Загребачкој опери.

Долазак у Београд, у којем живи и данас, одиграо се 1956. када је био позван да преузме место диригента Хора и оркестра тадашњег Уметничког ансамбла Дома ЈНА, а упоредо започиње и рад за пултом Симфонијског оркестра Радио Београда. Са нашим ансамблом Младен Јагушт ће, у годинама које следе, започети вредан подухват снимања дела савремених српских композитора, међу којима ће поједини тонски записи до данас остати и једини који су икада начињени. Године 1965, Јагушт своје професионалне ангажмане сели у Нови Сад где ће наредних пет година деловати као диригент и директор Опере Српског народног позоришта. Повратак у Београд означио је изузетно богату и плодну активност на челу Хора и Симфонијског оркестра Радио-телевизије Београд која ће трајати све до одласка у пензију, 1984. године.

Диригентска каријера Младена Јагушта броји више хиљада наступа у готово свим музичким центрима бивше Југославије, и на најзначајним фестивалима, као што су БЕМУС, НОМУС, Дубровачке љетне игре, Охридско лето, Мокрањчеви дани, Оперски бијенале у Љубљани и други. Значајан сегмент његове биографије чине и гостовања у иностранству - Европи, Далеком Истоку и Северној Америци. Његови наступи на иностраним сценама, остављали су дубоки утисак на тамошњу музичку јавност и критичаре који су са нескривеним одушевљењем истицали да је реч о једном од вероватно најбољих европских диригената друге половине двадесетог века.

Према речима Младена Јагушта, задатак диригента је да свим средствима којима располаже продре у суштину онога што је композитор желео када је писао дело. „Диригент мора да на тренутак постане сам композитор и да толико продре у анализу дела, да на крају закључи како је аутор хтео баш тако и никако другачије. Интерпретација мора бити његова." – речи су Младена Јагушта, објуављене у дневном листу Политика 4. децембра 1969. године.

Уредница емисије Марија Вуковић

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи