Теодор Адорно: Метафизика – појам и проблеми

„Метафизика - појам и проблеми" је текст петнаестог из циклуса предавања, која је Теодор Адорно држао током рада на књизи Негативна дијалектика. Ово предавање је 20. јула 1965. године Адорно започео питањем: „Може ли се и даље живети онај облик у којем нам се метафизика данас намеће на тако горући начин? Осим ако сасвим не огугламо, тешко је одолети осећању - а под осећањем подразумевам искуство које није ограничено само на емоционалну сферу - да самим то што настављамо да живимо одузимамо ту могућност неком другом, коме је живот био оспорен; да крадемо живот те особе; као да друштво које је у свом садашњем апсурдном облику учинило сувишним не рад већ људе, на неки начин унапред одређује статистички проценат људи којих се мора отарасити да би могло наставити да живи у свом лошем постојећем облику".

Позивајући се на своје претходно предавање у којем је говорио о Аушвицу као о нечему непојмљивијем од непојмљивог, о нечем што је саму метафизику прoмeнило у њеном најдубљем смислу, немачки филозоф каже: „Могао бих да томе, ако хоћете, дам морално-филозофски обрт и тврдим како је Хитлер пред нас поставио нови императив - сасвим просто, да се Аушвиц не сме поновити и да ничег сличног више не сме бити. Тај императив се не може (логички) образложити, и то је оно што има заједничко с Кантовим императивом. Када Кант каже да је његов императив просто дат, у том исказу несумњиво има нечег злокобно ауторитарног и ирационалног, али у њему је присутна и свест да се сфера исправног поступања не утапа у пуку рационалност".

Нова метафизика о којој је у тексту реч је она која је дубоко упловила у материјалност или, како пише Адорно: „Када вам кажем да праву основу моралности треба тражити у телесном осећању, у поистовећивању с неподношљивим болом, показујем вам из другог угла нешто на шта сам претходно покушао да вам укажем у много апстрактнијем облику, наиме, да моралност, оно што се може назвати моралним, то јест тежња ка исправном живљењу, пребива у нескривено материјалистичким мотивима; да метафизички принцип заповести „Мораш" (или овде „Немој наносити бол") - а та заповест је метафизички принцип који сеже даље од пуке чињеничности - може наћи оправдање само ако се ослони на материјалну реалност, на телесну, физичку реалност, а не на њену супротност, чисту идеју; зато кажем да се метафизика увукла у материјално постојање. Управо то, тај прелаз правих метафизичких питања, и ако то могу да кажем тако значајно, саме метафизике у слој материјалног, јесте оно што конформистичка свест, то званично „да" сваке врсте, на сваки начин покушава да потисне. Верујем да као деца још увек то знамо, на онај магловит начин на који деца иначе знају такве ствари".

Превео с енглеског Алекса Голијанин.
Читала Биљана Јовановић.
Уредница циклуса Тања Мијовић.