Мајстори барока

Трио сонате пре Арканђела Корелија

Седманести век био је један од најузбудљивијих периода у развоју уметности у Риму. Наиме, контра-реформација донела је слободу прогресивним струјама католичке цркве, те културна и уметничка елита постаје укључена у реализацију реформаторског програма. Док је у империјалистичким државама беснео рат, у Риму су се стварале нове уметничке праксе те овај град постаје средиште стваралачких активности, међу којима је музика била од примарне важности у контексту успостављања обновљене црквене власти. Композитори, са једне стране, почињу да пишу дела која су дефинисала нове литургијске форме попут ораторијума, а са друге стране, инструменталне композиције се све више удаљавају од литургијског или другог специфичног контекста, настављајући пут развоја апсолутне музике. Значајне кораке у овом правцу направили су већ на почетку 17. века Јохан Хијеронимус Капсбергер и Ђироламо Фрескобалди. Нешто касније, композитор и виртуоз на лаути Лелио Колиста, био је међу првим ауторима који је највећи део свог стваралаштва посветио форми трио сонате, компонујући инструментална дела у четири, пет или шест ставова и називајући их симфоније. Премда он није створио ову форму, Колиста је поставио нове стандарде у пропорцијама и броју ставова трио сонате, имплементирајући дозу узвишености, карактеристичну за римски стил.

Алесандро Страдела је свој стваралачки опус посветио вокалним и вокално-инструменталним композицијама, те је остало сачувано само двадесет седам инструменталних дела. Карактерише их сликовито дочаравање различитих емотивних стања, уз обогаћивање мелодије разноврсном фигурацијом на суседним тоновима и употребом ритмова типичних за барокне плесове.

 

Карло Амброђо Лонати провео је само десет година у Риму, али је његов композиторски стил био изразито римски, и близак стваралачком језику Колисте. Лонатијеве трио сонате карактерише повремено тематско повезивање ставова или инкорпорирање неколико ставова унутар сонатне форме.

Ауторка емисије Јелена Дамјановић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво