Електронски студио уживо – Пионирке звука: Лудмилa Фрајт

У извођењу учествују: Милана Зарић, харфа, Владимир Благојевић, хармоника, Ненад Марковић, труба (Ансамбл Студио 6) и Светлана Мараш, електроника (Електронски студио Радио Београда).

Лудмила Фрајт је била прва композиторка електронске музике у историји спрске и југословенске музике, али се тиме њени пробоји не завршавају. Такође, прва је жена која је завршила студије композиције на Музичкој академији у Београду 1946. године, а била је прва композиторка филмске музике у нас.

У својим делима Фрајтова ствара суптилни звучни универзум, лирски и интиман, окренут према истраживању тембра и отворен за формални експеримент. У том погледу ауторка се није либила јасног модернистичког проседeа, користећи неке од техника присутних у европској поратној аванагарди попут алеаторике, мултимедијалних захвата и електроакустичких истраживања.

Једна од темељних карактеристика дела Лудмиле Фрајт је њено интересовање за звук и звучне могућности људског гласа, пре свега женских гласова, као и високих, резонантних фреквенција које откривамо у објектима попут металних предмета, звона, дечјих играчака, односно у свету комплексног птичјег пева. У том погледу њено дело Сребрни звуци за квартет и сребрне кашике је парадигматични пример поетике Лудмиле Фрајт и њене склоности према аликвотним сучељавањима и реверберацијама на граници звучности. Такође, у њеним композицијама срећемо и снажан утицај ритуала и трагове традиционалне музике, коју је сакупљала целог живота, између осталог у важној збрици традицијских музичких инструмената.

Ноктурно је настао 1975. године као прва композиција једне ауторке у којој се користе звуци уређаја EMS Synthi 100 у Електронском студију Радио Београда. То није било прво дело ове врсте које је Фрајтова начинила: још 1967. године настало је електроакустично дело Астероиди, а после Ноктурна, настаће још и Фигуре у покрету (1978), као и Звона за хор и траку (1981).

Користећи оригинални аутограф и записе композиторке које смо добили љубазношћу музиколошкиње и бивше уреднице Трећег програма Христине Медић, добијен је увид у контекст композиције који је омогућио аранжман и аксутичку артикулацију Ноктурна.

Програм „Пионирке звука" одвија се у оквиру пројеката „UMSCENE – Unearthing Music" који финансира Европска фондација за културу, уз сарадњу Министарства културе и информисања Републике Србије, као и уз подршку Сокоја.

Програмско-уреднички тим: Светлана Мараш и Ксенија Стевановић
Дизнајер звука: Зоран Марић