Виола Клајн: Женски карактер, критика једне идеологије

Ауторка у свом раду полази од става да у савременом друштву влада „стереотип" о женскости, присутан у различитим доменима друштвеног живота почев од начина понашања и сналажења у свакодневном животу, преко проблема образовања, избора професије, политике запослења, па до тога на који начин су жене „приказане" у књижевности, на филму, у штампи или реклами. Клајн истиче да су многи аутори настојали да пронађу неку назнаку која би омогућила да се обухвати женски карактер. Она наводи теорије Хавелока Елиса, Ота Вајнингера, Сигмунда Фројда, Алфреда Адлера, Хелен Томпсон, Маргарет Мид... при томе закључујући да међу њима не постоји сагласност у погледу црта личности које би се сматрале типично женским.

Виола Клајн, наиме, пише о три етапе развоја односа друштва према женама. По њеном мишљењу, у првој, ослањајући се на метафизичке и религијске елементе," жена се сматра бићем лишеним душе". Друга фаза наглашава идеју „разлике". Жена, дакле, није недовршени мушкарац, већ је она по свему од њега различита. Трећу и последњу етапу развоја карактеришу два блиско повезана фактора. Први је све снажније убеђење засновано на социолошком и психолошком доказивању да су црте личности „резултанта мотивација и непосредних интересовања" и да се развијају у зависности од друштвене улоге појединца у датој култури. Пол је само један од фактора међу осталима који одређује ту друштвену улогу, те тако и обликовање црта личности. Друштвена класа, раса, породични односи, друшвена традиција и конвенције такође у томе имају велики значај.

Читала је Марица Милчановић.
Уредници Оливера Нушић и Предраг Шарчевић.