Мајстори барока

Орацио Беневоло рођен је у Риму 1605. године у породици француских емиграната. Био је један од великих стваралаца вишехорске музике, чији је опус један од најобимнијих међу италијанским композиторима раног барока. Као дечак, постао је члан хора цркве Светог Луја Француског, те је током свог дугог живота осмишљавао службе по узору на француски богослужбени стил. У позним годинама, постао је и капелмајстор у Ватикану.

Оснивач и руководилац ансамбла Le Concert Spirituel Ерве Нике је овог изузетног композитора открио уз помоћ Жана Лионеа, који је, пре него што је добио место музиколога у Центру за барокну музику у Версају, био тон мајстор Федерика Фелинија. Током тих година у Риму, Жан Лионе је истраживао музички фундус Ватикана из кога није могао да изнесе ниједан документ. Због тога је ручно преписивао деоницу по деоницу дела многобројних италијанских композитора који су пали у заборав, као што је, на пример Беневоли који је био потпуно непознат. Двадесет година касније, поверио је Ервеу Никеу неке од својих преписа и диригент се одмах одушевио те је снимио заједно са својим ансамблом Мису Ацолина од Беневола, и објавио за дискографску кућу Наксос у оквиру едиције посвећене раној музици 1996. године.

У првом делу емисије чућете композиције Диксит доминус, Летатус сум и Магнификат Орација Беневола. У Магинификату можемо уочити прогресивне црте, у третману хармоније и модерне дурско-молске тоналности, као и у организацији форме. Карактеристична одлика вишехорског стила Беневола, која је преузета из венецијанске школе, јесу међусобно уланчани хорски блокови, са солистичким деоницама које су слободно украшене бројним украсима односно фјоритурама.

Миса Ацолина овог италијанског барокног мајстора настала је током велике куге која је погодила Рим током 1656. и 1657. године, а посвећена је кардиналу Ацолинију, који је постављен на место саветника шведске краљице Кристине током њеног боравка у Риму. Миса је написана за два петогласна хора, са истакнутим солистичким деоницама за два сопрана.

Ауторка емисије Јелена Дамјановић