Фестивал Промс 2019

Концертно вече је започело Прелидом за поподне једног фауна Клода Дебисија, делом за које је Пјер Булез рекао да је његовим настанком „музичка уметност почела да куца новим пулсом", што је и потврђено звучним светом Дебисија у који нас уводи чувени соло флауте, дајући овом дрвеном дувачком инструменту нову личност. Дело је настало након дружења са симболистичким песником Стефаном Маларемоом, који у својој поеми дочарава топло летње поподне током којег фаун размишља о догађајима од претходног дана. Да ли су га заиста посетиле две нимфе? Једна плавоока, светле косе и девичанског изгледа, а друга тамна и сензуална, или је све то био само сан...

Трећи виолински концерт под називом Алхамбра мађарског композитора и диригента Петера Етвеша написан је 2018. године као заједничка поруџбина Фестивала у Гранади и Би-Би-Сија. Солистичку деоницу овог лирског дела тумачила је Изабеле Фауст којој је Етвеш и посветио овог дело поред Пабла Херас-Казада, који га је дириговао на премијери у Гранади. Његову упоришну тачку чини тон Ге, као симбол Гранаде. Или како то аутор сам каже: „Будући да имам предилекцију ка криптограмима, главну мелодију сам извео из назива речи Алхамбра, а такође сам сакрио имена Изабеле и Пабла негде у осталим деоницама. Премда је виолина главни инструмент, она има сталног пратиоца - мандолину. Форма дела је слободна, са делимичним репетицијам, али то не значи да се ради о ронду, већ пре о шетњи кроз мистериозне просторе Алхамбре", открива нам Петер Етвеш.

Концерт одржан 24. јула у Ројал Алберт Холу у Лондону у оквиру Фестивала Промс настављен је Плесном свитом Беле Бартока из 1923, године, делом написаним поводом прославе педесетогодишњице од уједињења Будима и Пеште у један град, те није чудно што обилује темама инспирисаним фолклорним мелодијама које је композитор сакупио пре Првог светског рата. Барток је границе сматрао линијама контакта, а не линијама демаркације, те су и фолклорне теме којима се инспирисао за ово дело потекле из различитих крајева Средње и Источне Европе.

Концерт је завршен Свитом број 2 из балета Жар птица Игора Стравинског, дела којим је млади композитор направио први већи пробој на музичкој сцени. Причу о Кашчеју бесмтрном, младом принцу и зачараној принцези, на сцени је уз помоћ музике Стравинског оживео велики балетски импресарио Сергеј Дјагиљев 1919. године.

Уредница емисије Сања Куњадић