Путеви прозе

Витолд Гомбрович: Суманути

У циклусу ПУТЕВИ ПРОЗЕ, од понедељка, 4. до петка, 15. новембра, можете слушати делове из романа Витолда Гомбровича „Суманути” у преводу Бисерке Рајчић.

Витолд Гомбрович, пољски прозни и драмски писац, пореклом из чувене племићке литванско-пољске породице родио се 1904. године на породичном имању Малошице у централној Пољској. 1911. године породица се преселила у Варшаву. У њој је завршио елитну Гимназију Свети Стањислав Костка и Правни факултет. У Паризу је на Међународном институту за високе студије студирао економију и филозофију. За разлику од оца и своје старије браће, није се огледао ни као правник ни као економиста. Све до очеве смрти, Гомбрович се бавио искључиво писањем и представљањем себе као писца и интелектуалца у елитним варшавским кафанама.

Свој први роман Фердидурке објавио је тек 1937. Пре тога, 1933. године објавио је збирку прича Успомене из пубертета. 1938. настаје његова прва драма Ивона, кнегиња бургундска. Познат као писац који је експериментисао сваким својим делом, 1939. написао је роман Суманути чије делове емитујемо на нашем програму У Аргентини у којој је једно време живео настају његови романи Транс-Атлантик и Порнографија, драма Венчање, а Дневнике почиње да пише 1953. године. Како се због језика није укључио у аргентинску књижевност успоставио је везу с пољском емигрантском издавачком кућом Књижевни институт и часописом Култура у Паризу. Ту је објавио сва своја дела настала у Пољској, Аргентини и после 1963. у Француској: Дневник, 1957-1969, Космос, Сећања на Пољску и Путовања по Аргентини. Управо захваљујући Књижевном институту и часопису Култура, бива превођен најпре на француски, а касније и на тридесетак других језика. Витолд Гомбрович је умро у Вансу на југу Француске 1969. године. Уочи смрти оженио се својом секретарицом, канађанком Ритом Ламброс. Захваљујући њеном залагању и даље је превођен, добивши место у пољској и светској књижевности које му припада.

Роман Суманути биће објављен у издању Службеног гласника.

Чита Жељко Максимовић.
Уредница Оливера Нушић.





Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво