Научни скупови

Нада нужно подразумева оно ‒ још увек не; могуће је надати се само у ситуацији за коју важи да је још увек незавршена. Нада није пуко предвиђење и не може се свести на екстензију каузалног мишљења. На примеру лика Пенелопе из Хомерове Одисеје, Петар Јевремовић ће указати на својеврсни парадокс - наиме, иако нада подразумева (некакво) знање, оно, по логици ствари, излази из оквира уобичајено схваћене рационалности. Дубоко у залеђу мисли која се нада лежи компликован сплет нарцистичких инвестиција, сировог афективитета и мноштва (за саму ствар формативних) прича. Управо то наду чини граничним феноменом; феноменом који се, нужно, налази на граници између динамике неке увек конкретне личности и динамике групе којој та иста личност припада.

* * *

Бојан Благојевић ће у свом излагању представити антирепрезентационалистички прагматизам Ричарда Рортија. На трагу Џона Дјуија, Рорти сматра да одбацивање платонизма и идеје ума као огледала природе отвара могућност да увидимо да поверење, друштвена сарадња и друштвена нада јесу почетак и крај човечности саме. Уместо претензије ка увиду у вечне, аисторијске реалитете, на којој се заснивају традиционалне филозофске расправе, Рорти заговара концепцију филозофије као солидарног дијалога који за свој предмет има „сналажење" у свету, са свим проблемима које оно укључује. Будући да то са собом носи и потребу за редефинисањем кључних филозофских појмова, Рорти заговара истину без кореспонденције са стварношћу, свет без супстанција и суштина и етику без принципа.

Следећег четвртка, 31. октобра, наставићемо емитовање звучних записа са овог научног скупа.

Уредница емисије Тања Мијовић.