Опера комик и Мишел-Жан Седен

Тражећи инспирацију за сижее својих либрета, Седен се неретко окретао опусу Жана де Лафонтена, француског песника и баснописца 17. столећа. Лафонтен је у наредном веку уживао репутацију једног од великих француских књижевника и био је високо вреднован у литерарним круговима у којима се кретао Мишел-Жан Седен. Након опере Величанствени из 1773. године, која је била базирана на Лафонтеновом сижеу и за коју је музику написао Андре Гретри, Седен се већ две године доцније поново окренуо Лафонтену, у опери комик Освета жена. Овог пута, реч је о једночиној опери коју је углазбио Франсоа-Андре Филидор, а чија радња љубитељима опере може звучати познато због сличности са Моцартовом и Да Понтеовом опером Тако чине све, насталом 15 година касније.

Госпођи Рис удварају се двојица ожењених мушкараца, те се она упушта у заверу са њиховим супругама како би их раскринкала, а у томе има и свесрдну помоћ свог супруга. Убеђени да је сама, двојица мушкараца - господин Президан и господин Лек - долазе у дом госпође Рис како би јој се удварали, али ускоро морају да се сакрију јер се кући враћа господин Рис. Госпођа Рис затим доводи и госпође Президан и Лек, које се најпре претварају да су обе заљубљене у господина Риса, а затим се гневно суочавају са својим варљивим супружницима.

У овој опери посебну пажњу привлачи богатство ансамбала који сценски оживљавају комедију забуне: са три дуета, три трија, квартетом и секстетом, комични заплет се одвија без предаха. За композитора Франсоа-Андреа Филидора ова опера била је значајни успех: у деветогодишњем периоду између његове опере Том Џонс, којом је стекао иницијално признање на париској сцени, и опере Освета жена, Филидорова дела наилазила су на млак пријем публике, али му је Седенов либрето пружио прилику да докаже своје суверено владање музичким хумором који је својствен жанру опере комик.

Аутор: Срђан Атанасовски.
Уредница: Сања Куњадић.