Фестивал Француског радија у Монпељеу 2019.

Дела Роберта Шумана (Концерт за виолончело у а молу, опус 129) и Александра Землинског (фантазија Мала сирена). Националним оркестром Француског радија диригује Емануел Кривин. Солиста је виолончелиста Николас Алтштед. Снимак је са концерта одржаног 19. јула у дворани опере Берлиоз.

Рођен 1982. године у Хајделбергу, Николас Алтштед важи за једног од најтраженијих и најсвестранијих савремених уметника који наступа као солиста и диригент, а чији широки репертоар обухвата дела од ране музике до остварења савремених композитора.

© Marco Borggreve

Када је 2010. године на Луцернском фестивалу одликован специјалном наградом за извођење Шумановог Концерта за виолончело са Бечком филхармонијом под управом Густава Дудамела, Алтштед је започео плодну сарадњу са бројним светским оркестрима и диригентима. Године 2012. Гидон Кремер га је одабрао да буде његов наследник на месту музичког директора Фестивала камерне музике у Локенхаусу, а две године касније постао је и уметнички директор Филхармоније Хајдн, наследивши Адама Фишера. У оквиру камерних састава, Алтштед радо наступа са Жанин Јансен, Вилде Франг, Пеком Кусистом и другим уметницима. Критичари као значајне бележе његове концерте на фестивалима у Салцбургу, Вербијеу, Утрехту, Ставангеру, Прагу, Бремену и Лондону. Добитник је бројих награда и признања, а данас музицира на виолончелу из 1860. године италијанског градитеља Ђулија Чезара Ђиљија.

Фантазија Мала сирена Александра Землинског, једна је од најлепших партитура из раног композиторовог оркестарског опуса. Дело је засновано на истоименом Андерсеновом комаду из 1836. године и говори о морској нимфи која се заљубљује у смртника и жуди да буде са њим, али како време одмиче схвата да је њихова будућност немогућа, па се враћа назад у море.

Иако је ова Андерсенова бајка једна од најпознатијих, то није био главни разлог због којег се Землински одлучио да је одабере да му буде тема за симфонијску фантазију. Наиме, композиторова веза са Алмом Шиндлер од самог почетка је била осуђена на неуспех, пошто је, упркос заклињању на вечну љубав, она подлегла утицајима пријатеља који су Землинског одређивали као неважног, а потом се, упознавши Густава Малера, и удала за њега. Пар дана пре њиховог венчања, фебруара 1902. године, Землински је започео рад на овој фантазији, а завршио ју је 20. марта 1903. године. Дело је премијерно изведено у Бечу 25. јануара 1905. године.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић.

број коментара 0 Пошаљи коментар