Студије и огледи – Бојан Јовановић: „Скривени човек”

У тесктовима обједињеним под заједничким насловом Скривени човек Бојан Јовановић се бави различитим антрополошким феноменима који обликују човекову духовност, али и свеколику праксу. Као истовремено и рационално и ирационално биће, човек је у немогућности да разуме и схвати сву комплексност света, доживљавао тајне природне реалости као њихово скривање пред његовом знатижељом. „Верујући да иза видљивих појава, постоје невидљиве силе, а иза коначног бесконачни свет, човек је, имајући у виду и ту метафизичку реалност, обликовао своју духовност и етос. У комуникацији са тим силама створио је свој духовни свет, магијско-религијске представе, обредну праксу и митске садржаје. Утврђена правила и законе усклађивао је сa захтевима највиших бића, што је обавезивало на њихово поштовање, а последице њиховог кршења сматрао је божјом казном... Одређен као биће супротности, човек оним другим у себи, као прикривеним, различитим и супротним од оног манифестног, којим најчешће настоји да представи и потврди свој идеалтипски идентитет, чини себе непредвидивим у промењеним животним околностима, када је и сам изненађен испољавањем своје латентне другости. У том смислу је и његова суштина скривена и као таква неспознатљива, самонеспознатљива и непредвидива, док су његове вербалне и телесне манифестације доступне и сазнатљиве. Сагледан као део природног и божанског света у којем, осим његовог манифестног, постоји и онај латентни, тешко појмиви и несхватљиви аспект, човек je културом дао скривености једног дела свог бића посебну димензију. Дистанцом од природно датог у себи и изван себе, он је успостављао и стварао нову социокултурну реалност. Не прилагођавајући се више самој природи и њеним ултимативним захтевима као начину свог опстанка, мењао је околности и репресивним односом према њеном царству нужности утврђивао границе свог света слободе", пише Бојан Јовановић.

Читао Дејан Ђуровић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.