Хроника Трећег програма

Емитоваћемо осврт Љиљане Ћинкул на уметнички пројекат Стевана Којића „Самоодрживи систем апсурда” и текст Владиславе Гордић Петковић „Ломна ратница пред затрованим бунаром”, написан поводом романа Тање Ступар Трифуновић „Откако сам купила лабуда”.

У згради „Конкордија" Градског музеја у Вршцу 13. септембра је отворена изложба Стевана Којића Самоодрживи систем апсурда. По речима Љиљане Ћинул, Стеван Којић своја интердисциплинарна истраживања најчешће реализује кроз хибридне инсталације, дигиталне анимације и фотографију бавећи се темама екологије, генетике и вештачке интелигенције. Самоодрживи систем апсурда је експериментална просторна инсталација, састављена из више међусобно повезаних аутономно-интерактивних сегмената природних и технолошких елемената (биљке, сензори, камере, компјутери, неуронске мреже, мотори, актуатори, бицикл, лампе и деликатно љубичасто светло), од којих сваки поседује сопствени систем односа и унутрашњу логику, као и међусобну повезаност путем различитих комуникацијских средстава. Овим својим пројектом, на којем је радио више година, уметник наставља истраживање простора људске егзистенције и продубљује властита интересовања за релације између уметности, друштва, науке и технологије.

* * *

Недавно је издавачка кућа Архипелаг из Београда објавила роман Тање Ступар Трифуновић Откако сам купила лабуда". Како коментарише Владислава Гордић Петковић, примарна тема овог романа није мир интиме, већ битка стварања; исповедање којем присуствујемо у роману Откако сам купила лабуда није реконструкција (јер роман није реалистички), нити је форензика (јер роман није жанровски), а није ни спекулативан чин (јер роман није психолошки) - оно је материјал од којег се зида сећање. Претходни роман Тање Ступар Трифуновић, Сатови у мајчиној соби, био је о енигми мајчинства, а однос мајке и кћери представљен је као прва животна лекција о љубави која се савладава тек последња. И у тај однос жене инвестирају страст: а страст две жене, како се показује у роману Откако сам купила лабуда, једнако је простор присности и простор опасности. Роман Сатови у мајчиној соби могао је да се чита као дневник депресије, неспаљен након борбе против патријархалног кодекса и сваког другог реметитеља индивидуалне слободе. Но, тај је роман тек начео амбиваленције женско-женских односа, тако што је указао на дистанцу и отуђење које ствара пролажење кроз идентичне муке сазревања међу женама, док роман Откако сам купила лабуда чини храбар корак напред у откривању ненаслеђених сличности.

Читала Душица Мијатовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи